Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Stalna konferencija gradova organizovali su skup „Dijalog o životnoj sredini i lokalnom razvoju – Planiranje i prioritizacija projekata na lokalnom nivou“.
Cilj skupa je bio da se lokalne samouprave upoznaju sa prioritetima Ministarstva zaštite životne sredine i da se kroz reformski proces koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pruži podrška opštinama i gradovima kako bi mogle da daju svoj pun doprinos ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kao i da unaprede svoje usluge koje pružaju građanima u oblasti žaštite životne sredine.
Ministar Trivan, istakavši da je pitanje životne sredine, pitanje budućnosti naše zemlje, rekao je da svi moramo zajedno raditi na rešavanju tih pitanja. On je dodao da Ministarstvo zaštite životne sredine i donosioci odluka u svim opštinama i gradovima moraju zajedno raditi na menjanju trenutnog stanja, koje je alarmantno. Nacionalni ciljevi postoje u ovoj oblasti, a ključno je da se dogovorimo kako ćemo ih sprovesti. Prioriteti su otpadne vode, komunalni otpad, remedijacija zemljišta i pošumljavanje. U preradu otpadnih voda u narednih 25 do 30 godina po procenama kojima rasplažemo moramo da uložimo između 4,5 i 5 milijardi evra, izjavio je Trivan. Kako je naveo, tih 5 milijardi evra potrebno je uložiti za izgradnju 300 postrojenja za preradu otpadnih voda, dok ih Srbija u ovom trenutku ima samo 18.
Ministar Ružić je rekao da je zaštita životne sredine jedan od ključnih ciljeva koje želimo da dostignemo. Cilj kojem težimo je da se 50 odsto komunalnog otpada iskoristi, što predstavlja veliku razvojnu šansu. Građevinski otpad predstavlja veliki resurs za razne infrastrukturne projekte, a strategija EU ka Zelenoj ekologiji otvoriće nova radna mesta, naglasio je ministar Ružić.
Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, istakla je da pitanje životne sredine nije pitanje samo za Srbiju već za ceo region i Evropu. Naglasila je da moramo vrlo ozbiljno ući u raspravu nekoliko ključnih pitanja kao što su otpadne vode, nelegalne deponije, neiskorišćavanje otpada, kontaminacija zemljišta i energetska efikasnost. Prema njenim rečima, da bi projekti sa EU bili sprovedeni za manje od 3 godine, neophodno je da se ubrza dobijanje dozvola, potvrda, licenci koje obezbeđuju lokalne vlasti, jer u praksi one oduzimaju mnogo vremena.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
