Gospođa Snežana Bondžić, pomoćnik direktora za upravljanje otpadom u gradu Beogradu je na nedavno završenom Sajmu energetike u Beogradu održala prezentaciju o javno privatnom partnerstvu. U okviru pratećeg programa, brojni zainteresovani posetoci su pratili su njeno izlaganje pod nazivom „Javno- privatno partnerstvo kao izvor zelenog preduzetništva“. Reč je pre svega o projektu na deponiji Vinča, koji je kako smo čuli jedan od najvažnijih projekata u regionu kada govorimo o upravljanju otpadom. Uživa veliko interesovanje, ali i međunarodnu finansijsku podršku.
-Moram da kažem da je projekat JPP Vinča (Javno- privatno -partnerstvo Vinča) izuzetno vazan projekat za grad Beograd, i da je pored projekta Beograd na vodi najvažniji projekat. On je značajan za čitavu Srbiju, a ne samo za prestonicu jer doprinosi pozitivno procesima pregovaranja sa EU. Znamo i sami da smo dobili kritike kada je u pitanju Poglavlje 27., i svi smo vrlo zainteresovani da unapredimo ovaj sistem. Na taj način ćemo u što kraćem roku da ispregovaramo uslove i dođemo do zacrtanih ciljeva koje možemo i da ispunimo. Ovaj projekat – dodala je gospođa Bondžić- uživa podršku međunarodnih institucija sa kojima smo od samog početka u komunikaciji. To su EBRD, IFC, itd. Važno je da implementacija bude ispravna, a da kasnije i druge lokalne samouprave na sličan način sagledaju problematiku koju imamo pred sobom.
Na samom početku gospođa Bondžić je istakla da se primer zelene ekonomije pokazao kao izuzetno efikasan način realizacije projekata u Evropi i svetu. Sada i Beograd dobija priliku da koristi otpad u energetske svrhe. Otpad postaje značajna sirovina jer ćemo primenom termičke obrade dobiti toplotnu energiju.
-Mi smo se u direkciji grada Beograda opredelili za javno-privatno partnerstvo. Već 2011. godine je Skupština grada donela plan upravljanja otpadom kojim su postavljenji temelji za unapređenje upravljanja otpadom. U skladu sa postojećim planom saniraćemo pre svega postojeću deponiju u Vinči koja je u funkciji od 1978. godine i predstavlja realnu opasnost po životnu sredinu. Pored sanacije postojeće deponije, predviđena je izgradnja postrojenja za tretman otpada i proizvodnju energije iz otpada, kao i izgradnja nove sanitarne deponije. Sve to će biti izgrađeno u skladu sa propisima i standardima EU i našim zakonodavstvom. Budući da je naše zakonodavstvo u najvećem broju slučajeva preuzelo rešenja i direktive EU o postupanju sa otpadom.
Pored toga predviđena je izdradnja postrojenja za tretman građevinskog otpada, jer je poznato da 70% građevinskog otpada može ponovo da se upotrebi. Grad Beograd na godišnjem nivou proizvede veliku količinu otpada i ovo je prilika da nađemo način da se on ponovo koristi. Važan deo projekta je pružanje usluga tretmana i odlaganja otpada. Predviđeno je da ugovor bude zaključen na period od 25 godina. Te detalje ćemo definisati s obzirom da je postupak tendera još u toku, pa su i pregovori u toku. Ponuđačima ćemo dostaviti tendersku dokumentaciju. Najvažnija je primena propisa i standarda EU. Angažovali smo savetnika kako bismo struktuirali sam projekat i pripremili tender za javno privatnog partnera. Savetnik nam je IFC, međunarodna finansijska korporacija koja deluje u sklopu Svetske banke. Kolege imaju veliko iskustvo i uticaj baš u ovoj oblasti. Tako smo i uspeli da postavimo ceo projekat onako kako je najbolje za grad Beograd. Što se tiče sakupljanja otpada, idalje će aktivnosti obavljati javno komunalno preduzeće na 11 opština , a na 6 opština će delovati lokalna komunalna preduzeća, iznosi detalje gospođa Bondžić.
-Spomenula sam da je tenderski postupak u toku, mi smo se opredelili za postupak konkurentnog dijaloga gde smo u mogućnosti da pregovaramo sa ponuđačima o njihovim tehničkim rešenjima. Na taj način ćemo doći do najboljeg rešenja za situaciju u Beogradu. Dakle, pre godinu dana objavljen je javni poziv. Javilo se 11 firmi i konzorcijuma. Izabrali smo 5 kompanija koje su ispunile uslove. Održane su 2 runde pregovora i do kraja godine očekujemo da dostavimo poziv za konačne ponude. Što se tiče cilja, želimo smanjenje deponija, biorazgradivog otpada. Tražimo da se radi i primarna selekcija na samoj lokaciji. Važno je da uradimo selekciju ali i da iskoristimo otpad kako bi ovo bio i finansisjki održiv projekat. Što se tiče trenutnog stanja na deponiji vinča, postoji veliko zagađenje životne sredine i toga smo svesni. Zato smo predvideli obaveznu sanaciju, i remedijaciju postojeće deponije. Trenutno tu postoji i zagađenje podzemnih voda. Privatni partner koji bude izabran biće u obavezi da na najbolji mogući način sanira deponiju, da ukloni gas iz tela deponije. Zatim, potrebno je da se prečiste otpadne vode u sklopu postrojenja koje treba da se izgradi. Tako ćemo minimizirati negativan uticaj na životnu sredinu.
Vesna Vukajlović