Sistemi ishrane suočavaju se sa brojnim izazovima, od neravnomerne raspodele hrane i široko rasprostranjene neuhranjenosti, do značajnog uticaja na životnu sredinu. Kako bi unapredili svoj doprinos društvenim i ekološkim ciljevima, neophodne su suštinske promene u ovim sistemima.
Inicijativa za odbrojavanje u sistemima ishrane (Food Systems Countdown Initiative) predstavlja globalnu interdisciplinarnu naučnu saradnju posvećenu praćenju ovog procesa transformacije. Cilj inicijative je redovno pružanje ažuriranih podataka o 50 ključnih indikatora sistema ishrane, kao i izrada tematskih analiza koje se bave ključnim pitanjima u ovoj oblasti.
Izveštaj za 2024. godinu analizira promene u vrednostima pokazatelja sistema ishrane od 2000. godine do danas. Od 42 ispitivana pokazatelja, 20 pokazuje pozitivne promene globalno. Pozitivni trendovi obuhvataju oblasti ishrane, zdravlja, prirodnih resursa, siromaštva, otpornosti, upravljanja i drugih.
Konkretni primeri pozitivnih promena uključuju značajan porast pristupa bezbednoj vodi u svim regionima, kao i efikasnije korišćenje azota u proizvodnim sistemima, što smanjuje zagađenje životne sredine.
Međutim, sedam pokazatelja su pokazala negativne trendove. Na primer, nestabilnost cena hrane postala je veća, što ukazuje na veće šokove u sistemima ishrane koji otežavaju postizanje stabilnosti cena.
Kod 15 pokazatelja nije zabeležena značajna promena, uprkos stalnoj potrebi za napretkom kako bi se postigli ključni globalni ciljevi.
Izveštaj takođe analizira međusobne veze među različitim pokazateljima sistema ishrane, pokazujući kako promena u jednom pokazatelju može uticati na druge. Razumevanje ovih međusobnih veza je ključno jer može otežati donošenje odluka. Poseban značaj imaju dva pokazatelja – upravljanje i otpornost – jer su u velikoj meri povezani sa drugim temama.
Zbog toga, donosioci odluka treba da usmere pažnju na ove oblasti i pažljivo sprovode promene koje mogu imati širok uticaj na ceo sistem.
Na primer, kako bi se postigla bolja stabilnost cena hrane i smanjile oscilacije, potrebni su koordinisani napori više sektora.
Pročitajte još:
- Subvencije i uvoz – zašto je hrana sve skuplja u Srbiji
- FAO: Rast cena biljnih ulja podigao indeks cena hrane u novembru
- Kako prilagoditi uzgoj osnovnih namirnica klimatskim ekstremima
Životna sredina i prirodni resursi
Govoreći o očuvanju životne sredine i prirodnih resursa, rezultati nisu zadovoljavajući. Kada je reč o navodnjavanju, nije došlo do poboljšanja u efikasnosti korišćenja vode, jer i dalje preveliki udeo obnovljivih vodnih resursa odlazi na ovu svrhu. Takođe, nije zabeležena promena u površinama pod obradivim zemljištima. Zaustavljanje širenja obradivih površina je ključno, jer predstavlja jedan od glavnih faktora gubitka biodiverziteta usled uništavanja staništa, dok prenamena zemljišta u poljoprivredne svrhe doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte.
Intenzitet ovih emisija nije značajno poboljšan u proizvodnji mnogih prehrambenih proizvoda. Na primer, za mleko i govedinu zabeleženi su pozitivni trendovi, dok za pirinač i žitarice nisu uočene promene.
Upotreba pesticida po hektaru obradivih površina pokazuje dodatno pogoršanje, dok je zabeležen pozitivan trend u pogledu prinosa hrane po grupama proizvoda, što ukazuje na povećanje efikasnosti proizvodnje u nekim sektorima.
Sveukupno gledano, sistem ishrane beleži određene napretke, ali da bi se postigao značajan napredak u ostvarivanju ciljeva, potreban je holistički pristup koji će koristiti međusobne veze između različitih oblasti kako bi se pokrenula transformacija.
Katarina Vuinac
