Najveća toplotna pumpa na svetu, koja kombinuje vazduh i vodu, biće postavljena u glavnom gradu Finske. Korišćenjem neutralne tehnologije, godišnje će obezbeđivati oko 200 GWh toplote za oko 30.000 domaćinstava. Pomoću ove pumpe, Helsinki će smanjiti emisije CO2 za 26.000 tona godišnje.
Koristeći vazduh i obnovljivu električnu energiju za proizvodnju toplote, ovo postrojenje imaće kapacitet proizvodnje toplote od 20 do 33 MW, u zavisnosti od temperature vazduha. Jedinica može da radi na spoljnim temperaturama i do -20 stepeni Celzijusa, koristeći CO2 kao prirodni rashladni fluid u zatvorenom sistemu.
Finska energetska kompanija Helen Oy, angažovala je MAN Energy Solutions da isporuči toplotnu pumpu vazduh-voda kao deo kompleksa grejne stanice Patola u Helsinkiju. Inače, Ministarstvo za ekonomska pitanja i zapošljavanje Finske, dodelilo je kompaniji Helen subvenciju za energiju za postrojenje velikih razmera toplotne pumpe, prepoznajući značajan doprinos ove tehnologije u smanjenju emisija CO2.
Pročitajte još:
- Plastika u službi pasivnog grejanja i hlađenja zgrada
- Segedin uveo sistem daljinskog grejanja na geotermalnu energiju
- Daljinsko grejanje Beograda uskoro na otpad
„Osnovni princip tehnologije toplotnih pumpi podrazumeva korišćenje električne energije za podizanje niskotemperaturne toplotne energije na viši, upotrebljiv nivo. Istaknuta karakteristika MAN-ovog rešenja je upotreba toksiološki i ekološki bezbednog CO2, kao rashladnog fluida za ceo sistem, što omogućava isporuku toplote na temperaturama do 90 stepeni Celzijusa. Pored toga, rešenje omogućava brzo balansiranje snage u električnoj mreži, podržavajući integraciju povremene proizvodnje energije kao što su solarna i vetroenergija“, saopštili su iz MAN Energy Solution.
Dodaju da su urbani projekti daljinskog grejanja, koji koriste klimatski neutralne tehnologije, ključni za unapređenje globalnih napora za smanjenje emisija ugljen-dioksida.
Ova toplotna pumpa koristiće kompresor bez ulja i hermetički zatvoren, koji će biti proizveden i testiran u Švajcarskoj. Kompresorska jedinica koristi motor velike brzine i aktivne magnetske ležajeve, omogućavajući rad bez potrebe za sistemom zaptivanja suvim gasom i kompletnim uljnim sistemom.
Treba napomenuti da je Helsinki postavio cilj da postane ugljenično neutralan do 2030. godine, a tranzicija sistema grejanja je ključna za postizanje tog cilja.
Očekuje se da će postrojenje početi sa proizvodnjom tokom grejne sezone 2026-2027.
Energetski portal
