Kada je reč o stanju energetike u Kini, još uvek najviše dominira ugalj, koji čini više od polovine ukupne proizvodnje električne energije. Međutim, nuklearna energija igra sve značajniju ulogu, posebno u primorskim oblastima gde se dešava i najbrži ekonomski razvoj, pre svega zbog geografskih prednosti. Primera radi, Kina je 2021. godine proizvela ukupno 8.636 TWh električne energije, a ugalj je doprineo sa 5.432 TWh, ali i ta slika će se menjati.
Kao i u drugim zemljama, potreba za električnom energijom raste i u Kini. Zemlja ima skroman neto izvozni bilans električne energije, ali je njena potrošnja visoka, što odražava brz industrijski rast. Kako bi se uhvatila u koštac sa ekološkim izazovima, Kina je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida i prelazak na obnovljive izvore energije. Prema podacima WNA, Kina planira da do 2030. godine 20 odsto svoje primarne energetske potrošnje dobija iz nefosilnih izvora.
Kineski petogodišnji plan (2021-2025) ima za cilj dostizanje 70 GWe nuklearnog kapaciteta do kraja 2025. godine. Nuklearna energija ima stratešku ulogu u Kini, posebno u kako smo naveli, obalnim područjima udaljenim od iskopina uglja. Kina je sarađivala i koristila nuklearnu tehnologiju iz nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Kanadu, Rusiju i SAD. Tehnologija Westinghouse AP1000 iz SAD-a je bila posebno uticajna, što je dovelo do razvoja CAP1400 i CAP1000 reaktora zasnovanih na ovoj tehnologiji.
Pročitajte još:
- KINU ČEKA NAJVEĆI PROJEKAT RUDARENJA URANIJUMA PO NOVIM METODAMA
- PRVA NUKLEARNA ELEKTRANA U SRBIJI MOGLA BI DA BUDE „NA MREŽI“ PRE 2050. GODINE
- ČEŠKA ĆE GRADITI NOVE NUKLEARNE REAKTORE
Ipak, danas Kina ima svoju sopstvenu naprednu nuklearnu tehnologiju nakon godina i godina saradnje i tehnološkog transfera sa pomenutim zemljama, i implementirala je iskustvo u nekoliko domaćih nuklearnih reaktora i tehnologija. Kina ima politiku izvoza nuklearne tehnologije, posebno reaktora Hualong One, koji je postao glavni izvozni proizvod 2015. godine, kako navodi i World Nuclear Association (WNA).
U zemlji postoji oko 56 operativnih reaktora, i na desetine u izgradnji. Kina proširuje svoje nuklearne energetske kapacitete izgradnjom nekoliko novih nuklearnih blokova.
U provinciji Fuđen počela je izgradnja blokova 5 i 6 Ningde. Ove jedinice su deo druge faze projekta nuklearne energije Ningde i sadrže reaktore Hualong One, vrstu nuklearne tehnologije treće generacije razvijene u Kini. Izgradnja je zvanično počela 28. jula izlivanjem prvog betona. Ove nove jedinice će dodati četiri postojeća reaktora na lokaciji, navodi World Nuclear News.
U provinciji Šandung, takođe je počela izgradnja blokova 1 i 2 fabrike ŠidaoVan. Prvi beton za blok 1 izliven je 28. jula, što je označilo početak izgradnje. Nove jedinice će biti reaktori Hualong One, u potpunosti izgrađeni kineskom tehnologijom. Projekat će uključivati četiri reaktora, a očekuje se da će prva dva bloka biti u funkciji do 2029. godine.
U provinciji Ljaoning počela je izgradnja blokova 1 i 2 u fabrici Xudabao. Ove jedinice će koristiti CAP1000 reaktore, zasnovane na dizajnu Westinghouse AP1000. Udeo čiste energije Kine povećava se svakim novim reaktorom, uz obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom.
Energetski portal
