Stanje tržišta minerala koji se upotrebljavaju za proizvodnju tehnologije čiste energije u 2023. godini bilo je veoma uspešno, međutim analiza koju je sprovela Međunarodna agencija za energetiku (IEA), pokazuje da su napori za njegovo dodatno unapređenje i dalje potrebni.
Tokom prošle godine došlo je do dva važna trenutka. Prvo, tržišni uslovi u 2023. godini, kako se navodi, postali su manje napeti. Razlog za to jeste brži rast ponude u odnosu na potražnju.
Drugo, kao odgovor na veću ponudu, cene ključnih minerala su pale na nivoe pre pandemije, a posebno onih za proizvodnju baterija. Preciznije, cene litijuma opale su za 75 odsto, dok su cene kobalta, nikla i grafita snižene između 30 i 45 odsto. Ovo je dovelo do toga da cena baterije padne za 14 odsto.
Posmatrajući ova dešavanja iz drugačijeg ugla, niske cene minerala mogu dovesti do problema. Naime, takvo stanje tržišta može da demotiviše one učesnike koji ulažu u rudarenje i istraživanje, zbog profitabilnosti. Podaci pokazuju da su troškovi istraživanja u 2023. godini porasli za 15 odsto, dok je ulaganje u rudarenje poraslo za 10 odsto, što je sporiji trend rasta u poređenju sa 2022. godinom.
Pročitajte još:
- POVEĆANO KORIŠĆENJE KRITIČNIH MINERALA U DOBA ENERGETSKE TRANZICIJE
- LITIJUMA NEĆE BITI DOVOLJNO ZA SVE, DA LI SU REŠENJE NATRIJUM-JONSKE BATERIJE?
- OTKRIVENO VELIKO NALAZAIŠTE LITIJUMA U SAD-U: VELIKI ZNAČAJ GEOTERMALNE ENERGIJE
Trenutno dobro stanje tržišta, ne osigurava da će ono takvo ostati i u budućnosti, navodi se u analizi. Prognoze su da će potražnja za mineralima nastaviti snažno da raste, što je podstaknuto razvojem tehnologije za čistu energiju. Kako se procenjuje, trenutno tržište ključnih minerala koji su potrebni za energetsku tranziciju, više će nego da se udvostruči do 2040. godine, dostižući vrednost od 770 milijardi dolara.
Analiza je pokazala da najavljeni rudarski projekti neće moći da isprate potrebe zemalja za ispunjenje svojih nacionalnih klimatskih ciljeva. Kao primer, navodi se da će najavljeni projekti zadovoljiti 70 odsto potreba za bakrom i 50 odsto potreba za litijumom do 2035. godine.
Sve ovo zahteva sigurniji i održiviji pristup kritičnim mineralima, uključujući napore za recikliranje minerala, promenu ponašanja ali i iznalaženje inovacija koje bi mogle da uključe u sebe alternativu ovim mineralima.
Energetski portal
