Kriosfera predstavlja područja planete na kojima se voda smrzava u sneg ili led. Postoji podela kriosfere na sneg, led, glečere, lene police ili sante leda, morski led i permafrost. Neki od njih se sezonski smrzavaju i otapaju, dok su druga područja u smrznutom stanju hiljadama godina i u njih se svrstava permafrost. Podaci Svetske meteorološke organizacije (WMO), pokazuju da je 70 odsto slatke vode na Zemlji u obliku snega ili leda, a da je oko 10 odsto površine planete prekriveno glečerima ili ledenim pokrivačima. Otapanjem ovakvih površina može da dođe do bitnih promena kao što su gubitak staništa za različite biljne i životinjske vrste, bilo nestankom ledenih područja, bilo porastom nivoa mora koja će prepravili sadašnja priobalna područja. Pored toga mogu se navesti i promena u salinitetu mora i okeana, promena morskih struja i drugo. Čovek ovde ima svoju ulogu, kroz uticaj na klimatske promene i globalno zagrevanje.
Specijalni izveštaj o okeanu i kriosferi i klima koja se menja, koji je priredio Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC), pokazuje različite podatke o tome koliko je očuvanje ovakvih područja značajno, te na koji način pomenuti ekološki problemi utiču na njihov nestanak i kako to dalje ugrožava živi svet.
Za početak treba znati da su zajednice koje nastanjuju priobalna područja, mala ostrva, polarne oblasti i visoke planine, posebno izloženi promenama koje se dešavaju u kriosferi, pa time i u okeanima. Podaci koji su danas dostupni pokazuju da nisko priobalno područje nastanjuje oko 680 miliona ljudi, dok su predviđanja da će do 2050. godine ovaj broj porasti na više od milijardu. Kada je reč o visokim planinskim područjima, dostupni podaci ukazuju na oko 670 miliona ljudi, dok su predviđanja da će porasti na oko 800 miliona do 2050. godine.
Pročitajte još:
- KLIMATSKE PROMENE UGROŽAVAJU I – SKIJANJE. KAKO ĆEMO, I GDE SKIJATI U NAREDNIM DECENIJAMA?
- GLOBALNO ZAGREVANJE ŠTETI ČAK I NAJHLADNIJIM DRŽAVAMA EVROPE
- KAKO ŠETNJA IRVASA IMA ULOGU U SPASAVANJU PLANETE?
Kakve su promene uočene i kakve posledice donose?
Poslednje decenije pod uticajem globalnog zagrevanja, zabeležile su široko rasprostranjeno smanjenje kriosfere, koje uključuje gubitak mase ledenih pokrivača i glečera, smanjenje snežnog pokrivača, zatim obim i debljinu arktičkog morskog leda i povećanje temperature permafrosta. Primera radi, ledeni pokrivač Grenladna je između 2006. i 2015. godine gubio masu brzinom od oko 270 gigatona godišnje, dok je za ledeni pokrivač Antarktika reč od oko 155 gigatona godišnje.
Kada je reč o okeanima, od 1993. godine stopa njihovog zagrevanja se više nego udvostručila. Procene su da je stopa globalnog srednjeg porasta nivoa mora u periodu od 2006. do 2015. godine bila za oko 2,5 puta veća od one u periodu od 1901. do 1990. godine. Ukoliko se ledeni pokrivač Antarktika u potpunosti otopi, dovešće do porasta nivoa mora za 58 metara. U zavisnosti od različitih scenarija, koji uključuju uticaj emisija na globalno zagrevanje, predviđanja su da će globalni srednji nivo mora porasti između 0,43 i 0,84 metra do 2100. godine u odnosu na period između 1986. i 2005. godine.
Ovakve promene imaju direktan uticaj na funkcionisanje ekosistema. Otapanjem ledenih površina, mnoge biljne i životinjse vrste gube svoje staništa, zbog čega izumiru ili se povlače u druga staništa čime dolazi do pomerećaja u lancu ishrane. Cvetanje fitoplanktona se javlja ranije tokom godine, što ukazuje na promene u morskom ledu i dostupnosti hranljivih materija. Podaci Izveštaja pokazuju da je gotovo 50 odsto priobalnih močvara izgubljeno u poslednjih 100 godina, na šta uticaj imaju i porast niova mora i globalno zagrevanje. Sve prethodno pomenute promene negativno utiču i na sigurnost hrane i vode, naročito u područjima koja su najugroženija ovakvim promenama. Kao poslednji primer opasnosti, mogao bi da se navede povećan rizik od bolesti. Otapanjem glečera i permafrosta oslobađaju se različiti mikroorganizmi, a takođe dolazi i do ispuštanja žive, koja nastavlja da kruži u životnoj sredini kroz vodu, zemljište, hranu…
Godina za nama obarale je rekorde u visini temperatura, a januar 2024. godine nastavio je trend i tako postao najtopliji do sad od kada se vrše meranja. Dodatan problem jeste činjenica da se, recimo, Arktik zagreva duplo brže u odnosu na ostatak planete.
Katarina Vuinac
