Mnogobrojne analize različitih društvenih aspekata ukazuju na činjenicu da nam naredne decenije donose porast potražnje za resursima. Uzimajući u obzir dosadašnju eksploataciju prirodnih resursa koji nisu neograničeni, potreba za drugačijim pristupom postaje uslov za održivi opstanak planete i njenih stanovnika. Neki podaci pokazuju da bi u narednih 40 godina globalna potrošnja materijala poput biomase, fosilnih goriva, minerala i metala mogla da se udvostruči. Povećanjem njihovog iskorišćenja, ovakvim pristupom, povećava se i otpad. Govoreći na ovu temu, predviđanja su da bi njegova proizvodnja mogla da se do 2050. godine poveća za 70 odsto.
Odnos čoveka prema životnoj sredini uopšteno svodi se na prikupljanje koristi od nje, ne obazirući se na potrebe ostalih stanovnika planete danas, a još manje pružajući pogled u budućnost.
Uslov za održivu budućnost
U dosadašnjem bitisanju ljudske vrste odnos prema onome što priroda nudi svodio se na princip uzmi – upotrebi – baci. Iako rane civilizacije nisu doprinosile degradaciji životne sredine na način na koji to današnji čovek čini, postavile su temelj ophođenja za ono što je poznato poslednjih vekova. Prethodno navedeno predstavlja takozvani linearni ekonomski model, koji je potrebno da bude zaboravljen ukoliko želimo da budućim generacijama život na planeti učinimo održivim.
Zakon prirode koji kaže – sve je povezano ukazuje na činjenicu da problem prekomerne potrošnje resursa ne znači isključivo samo njihov gubitak. Usko povezani problemi jesu i svet u kojem dolazi do degradacije biodiverziteta i pospešivanja klimatskih promena, siromaštva, gladi, nepravde, nemira među ljudima i drugog. Nadovezujući se na prethodno navedeno, na UN samitu u septembru 2015. godine usvojeni su Ciljevi održivog razvoja Agende 2030, koji su i zvanično na snagu stupili 1. januara 2016. godine. Sedamnaest ciljeva povezano je međusobno u uzročno posledičan odnos.
U FOKUSU:
- RAZVOJ ZELENOG GRADA – NOV PRISTUP PLANSKOM UREĐENJU I UŠTEDAMA
- ZNAČAJ NACIONALNIH PLANOVA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
- NOXATEST ZELENA BUDUĆNOST DIJAGNOSTIKE
Iako nijedan od ciljeva nije posebno nazivom posvećen cirkularnoj ekonomiji, njena suština naročito je utkana u cilju 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja. Njime se promoviše potreba za održivim i efikasnim korišćenjem prirodnih resursa, ispravnim upravljanjem hemikalijama, značajnim smanjenjem generisanja otpada i njegovom preradom, kao i održivim javnim nabavkama. Pored ovog cilja, treba pomenuti još šest koji su takođe u direktnoj vezi sa primenom cirkularne ekonomije. Cilj 7 – dostupna i obnovljiva energija, cilj 8 – dostojanstven rad i ekonomski rast, cilj 11 – održivi gradovi i zajednice, cilj 13 – akcija za klimu, cilj 14 – život pod morem i cilj 15 – život na zemlji.
Cirkularna ekonomija kao novi ekonomski model, koji treba da zameni linearni, za osnovni izvor ekonomskog rasta uzima princip što veću ponovnu upotrebu materijala iz proizvoda koji su na kraju svog životnog ciklusa, uz što manje iskorišćenje novih resursa. Ovakvim modelom teži se povratu celokupnog otpadnog materijala u proces proizvodnje novih, čim se na održiv i efikasan način koriste resursi, smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu, ali i ostvaruju finansijske uštede i nove poslovne mogućnosti – otpad jedne industrije postaje sirovina za drugu – otpad ne postoji.
Iz ovakvog ugla proizvodi se posmatraju na drugačiji način, uzimajući u obzir kao važno kako su dizajnirani, koliko su reciklabilni, na koji način proizvedeni i koliko su pogodni kada je reč o uticaju na prirodu.
Govoreći o cirkularnoj ekonomiji i našoj zemlji, definisanje strateškog okvira započeto je 2019. godine, kada je izrađen Ex-ante analize efekata za cirkularnu ekonomiju, kojom je pokazano da je za oblast cirkularne ekonomije potreban i poseban dokument javne politike.
Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa rezultatima analize i Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, iniciralo izradu Programa razvoja cirkularne ekonomije u RS za period 2022–2024. godine. Kao opšti cilj ovog dokumenta navodi se stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj cirkularne ekonomije u cilju podrške zelenoj tranziciji u Republici Srbiji. Kako bi opšti cilj bio ispunjen, predviđeno je i pet posebnih ciljeva, sa merama i aktivnostima koji će se sprovoditi u periodu 2022–2024.
Posebni ciljevi su:
1. podrška privrednom sektoru u transformaciji na cirkularni model poslovanja
2. podrška lokalnim samoupravama u stvaranju cirkularnih zajednica
3. unapređenje sistema upravljanja otpadom kroz efikasnije korišćenje otpada u cirkularnoj ekonomiji
4. podrška primeni zelenih javnih nabavki i dobrovoljnih instrumenata iz oblasti zaštite životne sredine
5. podizanje svesti zainteresovane javnosti i obrazovnih institucija o konceptu cirkularne ekonomije.
Prilikom izrade Programa, korišćena je SWOT analiza, kako bi se na što bolji način sagledalo postojeće stanje i identifikovale dalje aktivnosti koje se planiraju. Između ostalog, ovom analizom određene su slabosti u našoj zemlji, kada je reč o cirkularnoj ekonomiji. Upravljanje otpadom ocenjeno je kao glavna slaba tačka u celokupnom sistemu, uzimajući u obzir neadekvatnu primenu propisa, loše stanje komunalne infrastrukture, mali procenat primarne selekcije otpada, izostanak sankcija i edukacije građana i drugo. U više od 30 tačaka pobrojani su konkretni problemi, a neki od njih su nerazvijen cirkularni model upravljanja proizvodima od plastike za jednokratnu upotrebu i korišćenje održivijih materijala, niska iskorišćenost ostataka iz procesa proizvodnje i slaba razmena informacija o njihovom mogućem iskorišćenju među privrednim subjektima, zatim nedostatak adekvatnog sistema za ponovno iskorišćenje i reciklažu neopasnog građevinskog otpada, kao i nedostatak odgovarajućih operatera za upravljanje otpadom na tržištu, nemogućnost predaje otpada u malim količinama i drugo.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
