Sricanje dugih, složenih naučnih pojmova ili nemogućnost učestvovanja u debatama o klimatskim promenama za gluvu decu, nastavnike i naučnike sada odlazi u prošlost.
Nove zvanične znakove na britanskom znakovnom jeziku (BSL) dobilo je oko 200 pojmova iz oblasti životne sredine i posvećeni su biodiverzitetu, ekosistemima, fizičkom okruženju i zagađenju. Postoji onlajn video video rečnik koji demonstrira termine.
Naučnici i stručnjaci za znakovni jezik, koji stoje iza ažuriranja ovih simbola, nadaju se da će novi vokabular omogućiti gluvim osobama da u potpunosti učestvuju u ovim diskusijama, bilo da se radi o naučnoj laboratoriji ili učionici.
,,Pokušavamo da stvorimo savršene znakove koji vizualizuju naučne koncepte’’, objašnjava dr Odri Kameron, vođa projekta znakovnog jezika na Univerzitetu u Edinburgu.
Kako je objasnila za BBC, preko 10 godina je bila uključena u istraživanje, išla na brojne sastanke, ali nikada nije bila zaista uključena jer nije mogla da razume šta ljudi govore.
Nastavnik biologije iz Glazgova Liam MekMulkin, koji je bio uključen u radionice za kreiranje znakova, objasnio je da je lepota znakovnog jezika, posebno za nauku, u tome što je to vizuelni jezik.
A, potom je to i ilustrovao. Iskoristio je znak za „fotosintezu„, jednu ravnu šaku koja predstavlja list, dok projektuje prste – poput sunčevih zraka – sa druge ruke.
,,Kada ovo uradim, pomeram ruku sunca prema ruci lista, možete videti da lišće apsorbuje energiju’’, objasnio je on.
Reči koje su nedostajale
Rečnik je dizajniran da podrži gluvu decu u školama. I, kako je objasnila Melisa (13), gluva učenica u redovnoj školi u Glazgovu, znaci zaista pomažu da razumeju šta se dešava oko njih.
Melisa je pokazala i razliku između napornog ispisivanja “gasova staklene baste” (G-R-E-E-N-H-O-U-S-E G-A-S-E-S) i korišćenja novog znaka koji uključuje pomeranje zatvorenih pesnica okolo poput molekula gasa u vazduhu.
,,Sa znakom vidim da se nešto dešava sa gasom’’, rekla je ona.
Mekmalkin, Melisin nastavnik nauke, takođe gluv, dodao je da ljudi koji čuju stalno uče i stiču znanje, ali gluvi propuštaju toliko informacija. Zato je toliko važno koristiti znakovni jezik na časovima nauke u školama jer omogućava gluvoj deci da uče na svom prirodnom jeziku.
Koliko je pozitivan uticaj na decu posvedočila je i dr Kameron, koja je ispričala da je posmatrala čas na kom su petogodišnjaci učili o tome kako stvari lebde ili tonu.
,,Učili su kako će stvari koje su manje guste plutati, što je prilično složeno“, a učitelj je koristio znak za ‘gustinu’ ’’, rekla je.
Doktorka je mislila da deca neće razumeti, ali kada im je posle predavanja postavljeno pitanje “zašto stvari lebde ili tonu” svi su koristili znak za gustinu i tada joj je bilo jasno koliki uticaj ovo ima na njih.
Profesor Džeremi Sanders, predsednik odbora za raznolikost i inkluziju Kraljevskog društva, koji delimično finansira projekat, izrazio je nadu da će ovi novi znakovi inspirisati i osnažiti sledeću generaciju studenata koji koriste BSL i omogućiti naučnicima da podele svoj vitalni rad sa svetom.
Izvor: EURACTIV
