Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije do 2030. godine predviđa: povećanje kapaciteta obnovljive energije na 45 odsto i smanjenje emisije štetnih gasova za više od 40,4 odsto, kao i unapređnje energetske efikasnosti i postepenu dekarbonizaciju.
Predstavljanje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja započelo je u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, naredno će biti u Novom Sadu, a zatim u Nišu.
Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike ističe da je ovaj dokument jedan od najvažnijih strateških dokumenata koji definiše proces energetske tranzicije.
“Ovim dokumentom ćemo postaviti ciljeve, prioritete i dinamiku za ono što ćemo raditi u narednim decenijma kako bi obezbedili sigurno snabdevnje, što veću energetsku nezavisnost za naše građane i privredu“, kaže Đedović.
Kako je istakla u našem fokusu je povećanje učešća obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije na 45 odsto, kao i značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,4 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu.
“Ostvarivanje ovih ciljeva podrazumeva i gradnju novih proizvodnih kapaciteta, uključujući solarne i vetroelektrane ukupnog kapaciteta 3,4 GW, kao i novu gasnu elektranu snage 350 MW“, rekla je ona.
Pročitajte još:
- INTEGRISANI NACIONALNI ENERGETSKI I KLIMATSKI PLAN REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD 2021 DO 2030 SA VIZIJOM DO 2050. GODINE
- ATANACKOVIĆ: INTEGRISANI NACIONALNI PLAN ZA ENERGETSKI BEZBEDNU SRBIJU I ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU
Kako je navela, ukupne investicione potrebe obuhvaćene u scenariju sa dodatnim merama (WAM) iznose približno 10,72 milijardi evra za javni sektor do 2030, a kumulativne investicione potrebe 27,41 milijardi evra do 2030. godine.
„Ostvarivanje ciljeva iz INEKP treba da donese višestruke koristi našim građanima i privredi kroz povećanje BDP, nove poslove za srpska preduzeća i nova radna mesta, sigurno snabdevanje i dostupnost energije kupcima uz više zelene energije i modernizaciju energetskog sektora u skladu sa evropskim standardima“, rekla je Đedović.
Naglasila je i da je integrisani plan jedan od najvažnijih strateških dokumenata kojim se definiše proces energetske tranzicije u Srbiji i da kroz proces javnih konsultacija koje traju do 27. jula Ministarstvo želi da čuje mišljenja, sugestije i predloge koji bi doprineli da se na kraju dobije što kvalitetniji plan.
“Očekujemo da ćemo na jesen usvojiti Integrisani plan. Paralelno se radi i nova Strategija razvoja energetike“, dodala je ministarka.
Đedović je naglasila da je neophodna podrška EU i finansijskih institucija procesu energetske tranzicije u Srbiji kako bi ovaj proces bio finansijski održiv i socijalno pravedan.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), kaže da su energetika i zelena energetska tranzicija najvažnije teme za privredu Srbije i Zapadnog Balkana koje se tiču svakog preduzeća pojedinačno i zato je važno da se kroz dijalog uspostavi društveni konsenzus u kom pravcu naša privreda želi da se razvija i postane deo EU.
Kada je reč o Izveštaju o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, definisani su pozitivni i negativni uticaji koje bi Plan mogao da izazove, kao i mere za povećanje prvih, a smanjenje drugih uticaja. Kako je predstavljeno pozitivni uticaji su zdravija životna sredina i to zbog smanjenja emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte zbog sve većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, upotrebe čistih tehnologija u termoelektranama, te i zbog pošumljavanja, upravljanja otpadom i drugo.
Negativan uticaj predstavljaće gradnja solarnih i vetroelektrana, kao i izgradnja velekih hidroelektrana. Kako je objašnjeno zbog gradnje solarnih elektrana može doći do promene namene velikih površina zemljišta, a kada je reč o vetroelektranama, one bi mogle da utiču na zaštićenu ornitofaunu i hiropterofaunu, a javlja se i problem šta raditi sa elisama na kraju njihovog životnog veka. Prema navodima stručnjaka, većina navedenih negativnih uticaja je lokalnog karaktera i vremenski ograničena.
U raspravi u Beogradu je učestvovalo oko 150 predstavnika najvećih energetskih kompanija u Srbiji, kao i NIS-a, EPS-a, EMS-a, resornih ministarstava, banaka, Univerziteta u Beogradu, ambasada, nevladinih organizacija, eksperata strukovnih asocijacija i međunarodnih institucija.
Energetski portal
