U skladu sa Direktivom EU o nacionalnim obavezama o smanjenju emisija, države članice obavezale su se da će u period od 2020. do 2029. godine smanjiti svoje emisije.
Prema proceni Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), već u 2021. godini, 13 članica je ispunilo svoje nacionalne obaveze za svaki od pet glavnih zagađivača, a to su azot oksid, nemetanska isparljiva organska jedinjenja, amonijak, sumpor-dioksid i fine čestice.
Dalje, 13 članica nije uspelo da ostvari obavezu za najmanje jedan od pet pomenutih zagađivača vazduha, a jedna nije dostavila informacije.
Pročitajte još:
- EU: EMISIJE CO2 IZ SAGOREVANJA FOSILNIH GORIVA ZA KORIŠĆENJE ENERGIJE SMANJENE U 2022.
- VLADA DONELA NOVU UREDBU ZA SMANJENJE EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE
- EU: SAVET USVOJIO PET ZAKONA ZA SMANJENJE EMISIJA GASOVA STAKLENE BAŠTE
Najveći izazov za smanjenje predstavljaju emisije amonijaka. Ove emisije doprinose prekomernom prisustvu azota u vodenim ekosistemima, što dalje dovodi do fenomena eutrofikacije, pored ostalih negativnih posledica koje ima po životnu sredinu. Pomenuti fenomen predstavlja cvetanje vode, odnosno naglo razmnožavanje algi, što smanjuje kvalitet vode ali ugrožava i biodiverzitet.
Čak 10 država članica moraće da smanji svoje emisije amonijaka u poređenju sa nivoima iz 2021. godine, kako bi ispunile obaveze smanjenja za period 2020-2029.
Poljoprivredni sektor je glavni izvor ovih emisija, odgovoran za 93 odsto ukupnih emisija amonijaka u EU. Od 2005. godine, emisije amonijaka su samo neznatno smanjene u mnogim državama članicama, dok su u nekim čak i povećane navodi se na sajtu EEA.
Energetski portal
