Vazduh je u gotovo svim gradovima u Srbiji bio jako zagađen prošle godine – pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. sa Akcionim planom koji je Vlada Srbije usvojila prvi je strateški dokument u kojem su definisane mere koje će poboljšati kvalitet vazduha. Za njegovu primenu potrebno je 2,6 milijardi evra.
Da bi se smanjile emisije iz energetike, postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, industrije i poljoprivrede, doprinos moraju da daju institucije, privreda, građani, koji su sada zabrinuti s razlogom.
„Ono što se vidi eksplicitno je da je Beograd najzagađeniji milionski grad u Evropi. AP Vojvodina nije imala podatke za monitoring 2021. osim u četiri grada, sedam stanica su nefunkcionalne zato što nije bilo održavanja. Veliki deo Srbije nema monitoring“, rekao je Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Od 29 gradova sa više od 50.000 stanovnika PM čestice se mere u 12 gradova. Samo sedam lokalnih samouprava je donelo „Planove kvaliteta vazduha“.
„Ne merite u Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Loznici, Leskovcu, Kraljevu, Kruševcu, Vranju, 25 lokacija u Srbiji imaju koncentraciju PM 2,5 čestica goru nego najgore plasiran grad u EU“, rekao je Dejan Lekić, autor aplikacije XECO za monitoring vazduha.
Pročitajte još:
- ISTRAŽIVANJE: KAKO AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE U OCENAMA KVALITETA VAZDUHA DEZINFORMIŠE DOMAĆU JAVNOST
- USVOJEN PROGRAM ZAŠTITE VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2022. DO 2030. GODINE SA AKCIONIM PLANOM
- ZAGAĐENJE VAZDUHA NAJVEĆA OPASNOST PO ZDRAVLJE U EVROPI
Poznato je da je aerozagađenje jedan od vodećih faktor rizika za ljudsko zdravlje a posledica je oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji, navodi se u dokumentu Vlade. Ni u svetu podaci nisu ništa bolji.
„Pušači koji žive u predelima gde je izrazito aerozagađenje, utvrđeno je, nije to samo prosta suma različitih uticaja pušenja i aerozagađenja kada je u pitanju nastanak karcinoma pluća već je to nekoliko puta veće – postoji neka sinergizam i ti ljudi su pod još većim rizikom“, rekla je prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog.
U većini gradova zagađenje je sezonskog karaktera zbog grejanja, dok je industrijsko zagađenje problem cele godine.
„Od DZ Smederevo smo dobili podatak da je od 2011. godine u Smederevu bilo 1.780 slučajeva malignih bolesti u 2019. ih je bilo 6.860. Taj broj je porastao četiri puta“, kaže Nikola Krstić iz Pokreta „Tvrđava Smederevo“.
Ako se ostvare mere predviđene Programom zaštite vazduha do 2030. godine, kako stoji u tom dokumentu, broj slučajeva prevremene smrti usled izlaganja povećanim koncentracijama PM2,5 čestica, 2030. godine će se smanjiti na oko 7.400 slučajeva. Za to je neophodna edukacija, primena čistih tehnologija, podizanje svesti i poštovanje zakona.
Izvor: RTS
