Protežući se od severoistočnog Brazila prema jugu duž atlantske obale i unutrašnjosti do severoistočne Argentine i istočnog Paragvaja, Atlantska šuma je složen pejzaž koji se sastoji od više ekosistema i ogromnog biodiverziteta. To je takođe jedan od najugroženijih bioma na svetu – izgubio je 88 odsto svoje prvobitne vegetacije samo u Brazilu, navodi se na sajtu WWF-a.
Godinama su se zajednice, pojedinci i organizacije okupljali da bi obnovili Atlantsku šumu. Poznat kao pakt tri nacije atlantske šume – Trinacional Atlantic Forest Pact, njihov hitan i vitalan rad je sada proglašen od strane UN kao jedan od 10 svetskih vodećih inicijativa za obnovu.
Sa zajedničkim ciljem obnove 15 miliona hektara do 2050. godine, Trinacionalni pakt je prekogranična koalicija koja okuplja preko 300 organizacija za obnovu Atlantske šume. Koalicija je predvođena Atlantskim paktom za obnavljanje šuma i Trinacionalnom mrežom za obnovu Atlantskih šuma, koja ima organizacije iz Argentine, Brazila i Paragvaja.
Pročitajte još:
- UKOLIKO NASTAVIMO SA DEVASTACIJOM ŠUMA, OSTAĆEMO BEZ VODE
- ZLOČINI PROTIV DIVLJIH VRSTA RAZORNI PO LOKALNI BIODIVERZITET
- BUDUĆNOST PRIRODE JE POD VELIKIM ZNAKOM PITANJA – JOŠ IMAMO PRILIKU DA JE OSIGURAMO
Priznanje Ujedinjenih nacija potvrđuje da obnova mora da ide dalje od sadnje drveća i da promoviše višestruke koristi za prirodu i ljude, uključujući stvaranje posla i prihoda.
Više od 20 kriterijuma za ocenjivanje razmatrano je za World Restoration Flagship nagradu, uključujući učešće lokalnih zajednica u donošenju odluka, stvaranje koalicija, doprinos međunarodnim sporazumima za smanjenje emisija, potencijal rasta i drugo.
Širom sveta bilo je 156 predloga za dobijanje titule World Restoration Flagship, od kojih je prvih 10 proglašeno na Konferenciji UN o biodiverzitetu u Montrealu, Kanada. Pored Atlantske šume, takođe su dobile pomenutu titulu i inicijative u Africi, Okeaniji, Centralnoj Americi, Bliskom istoku i Aziji.
Izvor: WWF
