Industrijska revolucija sredinom XVIII veka nagovestila je promene na globalnom nivou koje će se neverovatnom brzinom razvijati do današnjih dana. Donoseći benefite razvoja, industrijska revolucija sa sobom je donela tada neprimetne promene koje su se poslednjih decenija negativno odrazile i produbile u pogledu klimatskih promena i smanjenja izvora klasičnih energetskih izvora. Savremen način života iziskuje sve veću upotrebu energije što je podstaklo početak jedne nove revolucije pod okriljem termina Energetska efikasnost.
U cilju prikazivanja potencijala koje pruža energetska efikasnost i širokog spektra uticaja u mnogim sferama života, Energetski portal vam predstavlja publikaciju „Energetska efikasnost – višestruke koristi i primeri dobre prakse – priručnik za gradove“ autorke gospođe Mirjane Prljević diplomiranog ekonomiste. Priručnik je izdat u okviru projekta SCIENTIA – Small Cities Energy EfficieNt Territorial Innovative Action koji finansira Evropska unija u okviru projekta „Advocacy NGOs networks for sustainable use of energy and natural resorces in the Western Balkans and Turkey – ETNAR.“
Sagovornik Energetskog portala je autorka Publikacije gospođa Mirjana Prljević, predsednik Energetskog Inovacionog Centra TESLIANUM.
EP: U priručniku o pamtnim gradovima i energetskoj efikasnosti govorite o učesnicima u tom procesu i ciklusu korišćenja energije, spominjete odgovornost države i ministarstava, pa nam recite šta su najveće prepreke trenutno u Srbiji?
MP: Moglo bi se reći da je trenutno stanje, stanje nedovoljne definisanosti oblasti energetike da privuče ozbiljne investicije u razvoj ove oblasti u Srbiji. Strategija energetike koja je u izradi i čije se usvajanje očekuje do kraja ove godine, ne pruža po mom mi[ljenju dovoljno jasan strateški okvir kako bi se na najbolji mogući način sproveli zacrtani ciljevi. Činjenica da je svojevremeno inicirano osnivanje Agencije za energetsku efikasnost, a da te agencije sada nema, je takođe jedan od ozbiljnih nedostataka državne politike u ovoj oblasti. Realno sagledavajući situaciju u zemlji, mi nemamo dovoljno zakonskog instumentarija kojim bismo obezbedili realizaciju definisanih strateških ciljeva. Sa druge strane, nalazimo se u jednom procesu gde je država inicirala sprovođenje SEM – Sistema Energetskog Menadžmenta koji jasno definiše ulogu energetskih menadžera. Oni su zaista neophodni i tu odluku svakako pozdravljam.
Kada definišete strateški okvir i smernice za dalji razvoj energetike u zemlji, morate biti svesni činjenice da su ukupna ulaganja u svetu u energetsku efikasnost tokom 2011. godine procenjena na 300 milijardi US dolara – što je jednako ukupnim investicijama u dobijanje energije iz uglja, nafte i gasa. Zamislite koje su to vrednosti?! Mislim da u Srbiji nema dovoljno svesti o značaju energetske efikasnosti kao što ona postoji na svetskom nivou. To nas je i vodilo da kroz priručnik SCIENTIA pokažemo koliko je energetska efikasnost danas alhemija sveukupnog ekonomskog razvoja jedne zemlje. Mi vidimo da fakulteti kreću kroz nove vrste neformalnog obrazovanja da iniciraju module, odnosno nove specijalističke studije iz ove oblasti. Postoje značajni pomaci na Mašinskom, Arhitektonskom, Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Da zaključim, nama je neophodan jedan integralni pristup unapređenju energetske efikasnost. U tom smislu, najveće prepreke su nedovoljno poštovanje zlatnog pravila 3K: koordinacija, komunikacija i kooperacija, jer sve aktere na tržištu treba uključiti u politiku realizacije jedne tako važne strategije kakva je strategija energetike, i Vladu, i ministarstva, i nevladin sektor, i privredu i fakultete, i lokalne samouprave i medije.
EP: Osvrnuli ste se na gradove u svetu i Evropi koji funkcionišu tako da su uzor kada je u pitanju javna potrošnja energije. Recite nam u kratkim crtama kako se dogodila ta transformacija i prihvatanje novih razmišljanja i prakse?
MP: To je dobro pitanje. Činjenica je da ima puno različitih primera i pristupa. Mene je fasciniralo kako se to odigralo u Nemačkoj, jer tamo je inicijativa potekla sa fakulteta. Prvi su profesori, prateći kompanije i trendove u privredi na nivou tehnološkog razvoja u industriji, došli do toga da sistemi korišćenja energetskih tokova nisu dovoljno iskorišćeni. Najbolji primer je profesor Jochem Eberhard, tvorac koncepta LEEN, koji je radio na fakultetu u Cirihu, a potom i na Fraunhofer institutu u Nemačkoj. LEEN metodologija putem umrežavanja daje vrhunske rezultate po modelu Learning Energy Efficiency Networks-a, odnosno „učenje kroz umrežavanje“. Prvobitno je LEEN krenulo u preduzećima, a sada su vrlo aktivne lokalne samouprave. Dokazano je da nije bilo ni tehnološkog, ni tehničkog znanja na strani države da bi sama mogla da iznese takve projekte. Potom su gradonačelnici prihvatali inicijativu i shvatili da nešto mora da se uradi na nivou gradova. Činjenica je da su klimatske promene, kao najvidljivije posledice lošeg ponašanja čoveka prema prirodi i planeti pogurale ljude da razmisle kako se mi to odnosimo prema energiji. U Engleskoj su gradovi bili inicijatori promena, jer su trpeli velika industrijska zagađenja, pa su tako započeli rešavanje problema. U Nemačkoj i Švajcarskoj podsticaj je stigao iz sektora biznisa. Po mom mišljenju, u Srbije je sektor zgradarstva bio inicijator upoznavanja sa energetskom efikasnošću. Mi smo se suočili sa problemima izostanka izolacije na stambenim objektima, zatim zastarele kako ulične tako i unutrašnje-stambene rasvete.
Volim da kažem da je energetska efikasnost danas alhemija održivog razvoja jedne zemlje, jer ona je itekako prisutna, ponekad vidljiva, ponekad ne. Naglasila bih i jedna važan momenat. Kada se kaže energetska efikasnost, zapravo, u pitanju je pametno korišćenje energije, a ne samo ušteda, kako se obično kaže. Naravno da stremite ka uštedi energije, a sutra i novca na računu, ali upravo je to rezultat pametnog odnosa ka i korišćenja energije na svim nivoima.
EP: Ko su kod nas lideri i kako u što kraćem roku menjati zakonske okvire?
MP: Znate kako, uvek u društvu postoji neka kritična masa koja dovede do određeneog novog stepenika u razvoju. Mislim da smo mi u Teslianumu, kao i vi u Energetskom portalu, tu da identifikujemo sve te ljude bez obzira da li su u Pirotu, Leskovcu, Nišu ili Beogradu. Važno je da se umrežimo, da razmenjujemo iskustva i znanja, i da, kako mi to volimo da kažemo: uvećavamo postojeće vrednosti kroz deljenje. Obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, sistem održivog razvoja…to je jedna alhemija koja se upravo dešava na planeti, ne samo u Srbiji. Primenom tih održivih rešenja mi postepeno postajemo lideri, lideri koji osluškuju i objedinjuju rešenja u integralnom pristupu, objedinjuju sve aktere tog procesa i sva znanja koje svako pojedinačno donosi kroz svoj rad i angažman. Onda dobijamo taj najvažniji efekat, efekat sinergije – jer ne mogu inžinjeri bez advokata, advokati bez komercijalista, niti menadžeri bez lokalne samouprave, lokalna samouprava bez Vlade, razvoj bez inovacija. Tek onda, svi zajedno dolazimo do održivih rešenja i zakonskim okvirima koje treba da daju podsticaj i održivost.
Priznajem da sam ja dosta konzervativna po pitanju menjanja zakonskih okvira, pogotovo po pitanju copy/paste metoda. Često smo imali slučajeve da se zakon prekopira, da nije prilagođen situaciji na terenu, ni potencijalima sa kojima raspolažete. Zato je velika stvar pravilna dijagnostika. Vi jako dobro znate da ni najinventivniji arhitekta ne može sagraditi kuću, ako temelj kuće nije dobar. Ne vredi nam zakonski okvir, ako na terenu nije sprovedena pravilna dijagnostika. Mi smo ti koji žele da iniciraju zakonski okvir prilagodljiv situaciji, a ne onaj zakonski okvir koji je samo preuzet od drugih (ma koliko ta rešenja bila dobra za njih, pitanje je koliko su dobra za nas). U priručniku sam to predstavila kroz konkretne slučajeve – Case study više gradova. Tu napominjem drugu važnu dimenziju održivog razvoja, a to je metod obuke u lokalnim samoupravama i na fakultetima: informacija, motivacija i edukacija, jer bez ova tri elementa nema alhemije.
EP: Da li je važna sprega između privatnog i javnog sektora u ovom procesu?
MP: Rekla bih da je ne samo važna, već da je neophodna. Razvoj je danas nezamisliv bez integralnog pristupa, sve je toliko isprepletano, međuzavisno, umreženo. Ne možete bez privatnog sektora koji je menadžerski nastrojen i stvara profit, koji se sutra ulaže u neki novi ciklus razvoja. Kod javnog sektora imamo onu drugu stranu, stranu koja treba da bude konzervativnija, da brine o interesu zajednice, da drži do održivih rešenja. Upravo taj spoj daje dobitnu kombinaciju. Mi smo krenuli u Srbiji sa javno-privatnim partnerstvima, ali nismo do kraja to definisali. Znam da smo imali jedan od boljih zakona, ali nismo do kraja definisali instrumetarije da to sprovedemo.
Stalno imamo neke nedovršene priče, a to mislim i na onaj deo kada sam govorila o Agenciji za energetsku efikasnost. Ako je energetska efikasnost alhemija koja ima sveobuhvatan pristup bez obzira da li je to u jednoj stambenoj zgradi, ili u jednom rudniku, ako ona koristi obnovljive izvore energije ili podstiče inovativna rešenja koja se odnose na unapređenja života stanovništva, na bolnice, aerodrome ili škole – kako možete sve te potencijale da mudro objedinite, usmeravate i kontrolišete bez jedne državne agencije? Ne možete! Morate da je imate. Mnogo je obrazovanih i mladih ljudi otišlo i mi moramo postojeće ljude i resurse da umrežimo i sačuvamo kadar da ostane ovde, u našoj zemlji.
EP: Prošle nedelje održana je prezentacija Priručnika u Bačkom Petrovcu. Kakvi su Vaši utisci sa prezentacije i utisci prisutnih? Na koji način planirate dalju promociju Priručnika?
MP: Promocija održana u Bačkom Petrovcu prošle nedelje, je prva u nizu od pet planiranih promocija u regionu Bačke. Utisci su veoma pozitivni. Od samog početka organizovanja promocija imali smo podršku Regionalne razvojne agencije Bačka koja je u mnogome unapredila i pomogla ovu našu aktivnost. Takođe, opština Bački Petrovac tj. njeni predstavnici i zaposleni su veoma bili raspoloženi za saradnju povodom promocije – od zakazivanja termina do njenog održavanja.
Energetska efikasnost je slabije poznata u malim gradovima (opštinama), a često je i pogrešno tumačena – kao vid uštede energije. Naravno, ušteda energije jeste jedan od vidova unapređenja energetske efikasnosti ali mi pokušavamo da predstavimo građanima a samim tim i opštinama sve aspekte energetske efikasnosti tj. da energetsku efikasnost ne treba posmatrati pojednostavljeno već shvatiti da je to širi koncept koji podrazumeva i promenu životnih navika na bolje, u skladu sa energetskom efikasnošću.
Uvideli smo visoku zainteresovanost prisutnih za ovu temu. Dodatno nam je dalo podstrek što su promociji prisustvovali, pored predstavnika lokalne samouprave, i predstavnici Turističke organizacije Bačkog Petrovca, kao i predstavnici lokalnih medija. Naredne promocije su planirane u Vrbasu, Titelu, Beočinu i Bečeju, gde ćemo svakako iskoristiti iskustva stečena na promociji iz Bačkog Petrovca.
Publikaciju SCIENTIA – Small Cities Energy EfficieNt Territorial Innovative Action možete preuzeti na sledećem linku.
Intervju vodile: Svetlana Jovanović i Vesna Vukajlović
foto: TESLIJANUM
