Pre više od 30 godina, u britanskoj prestonici osnovana je međunarodna finansijska institucija čiji je glavni cilj bio da u zemljama Centralne i Istočne Evrope, a nakon pada Berlinskog zida, podrži tranziciju sa centralno-planske privrede ka otvorenom tržištu i demokratiji. U nazivu evropska, u kapitalu većinom američka, ova institucija i danas važi za velikog investitora u privatni i javni sektor u 38 država Evrope i Azije.
U našoj zemlji, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) započela je prvi program kroz pomoć SR Jugoslaviji 2001. godine. Kakvi su danas prioriteti EBRD-a u poređenju sa onim od pre dve decenije i šta se u poslovanju EBRD-a na ovim prostorima promenilo, ispričao nam je Frančesko Korbo, Regionalni direktor za energetski sektor Zapadnog Balkana i Hrvatske, u EBRD-u.
EP: Najavljeno je da će do kraja 2022. godine sve aktivnosti EBRD-a morati da budu usklađene sa postizanjem jedinstvenog cilja: da se pomogne državama da ostvare ciljeve Pariskog sporazuma. Čini se da je to ogroman zalogaj. Šta on zapravo obuhvata?
Frančesko Korbo: Odluka EBRD-a o klimatskim ciljevima podrazumeva obavezu da se sve aktivnosti Banke usaglase se ciljevima Pariskog sporazuma do 2022. godine. Banka trenutno priprema procenu ove usklađenosti za sve svoje direktne i indirektne investicije koristeći metodologiju koju je zajednički razvila sa drugim multilateralnim razvojnim bankama. Ukratko, projekat mora da zadovolji nekoliko kriterijuma da bi bio u skladu sa Pariskim sporazumom kao što su: usaglašenost sa dugoročnim strategijama za smanjenje emisije ugljenika, mala verovatnoća za „zaključavanje“ emisija, odnosno pružiti garancije da projekat neće omogućiti dalji rad postrojenja koje emituje velike količine ugljen-dioksida ako ekonomski isplativa opcija sa niskom emisijom ugljenika može da ga zameni, identifikovanje i uklanjanje fizičkih rizika od klimatskih promena i da aktivnosti ne podrivaju otpornost na klimatske rizike u lokalnoj sredini. EBRD podržava napore svoje zemlje domaćina da se odrede smernice za usvajanje politika o smanjenju emisija i klimatskoj otpornosti na ekonomskom planu i u svim sektorima. Osim toga, mi radimo sa klijentima kako bismo im pomogli da procene klimatske rizike i da obuhvate faktor otpornosti na klimatske promene u svom poslovanju.
EP: Brojni gradovi su se priključili EBRD-ovom programu Zeleni gradovi, a među njima su Beograd i Skoplje. Šta nam možete reći o podršci koju gradovi dobijaju kroz pomenuti program i kada se može očekivati da građani primete rezultate?
Frančesko Korbo: Ova inicijativa pomaže gradovima u određivanju i planiranju prioritetnih investicija koje mogu da doprinesu većoj održivosti, otpornosti i boljem kvalitetu životne sredine u gradovima. Gradovi koji su se prijavili dobijaju pomoć od EBRD-a u pripremi studije izvodljivosti, nakon čega mogu da razmatraju koji projekat bi trebalo da bude njihova prioritetna investicija u budućnosti. EBRD i donori obezbeđuju finansiranje ovih investicija i veliki broj razvojnih projekata se odvija u regionu. Na primer, u Sarajevu smo kroz ovaj program finansirali uvođenje mera energetske efikasnosti u javnim zgradama, nabavku novih električnih trolejbusa, modernizaciju vodovodne i kanalizacione mreže i slično. Upravo su ovo projekti čiji su rezultati građanima očigledni, kao što su bolje usluge javnih komunalnih preduzeća, bolji kvalitet vazduha i drugo.
U fokusu:
EP: EBRD ima određeni fond za investiranje u projekte za tranziciju ka zelenoj energiji. Šta taj portfolio obuhvata? Da li u njemu preovladava energetska efikasnost ili obnovljivi izvori energije?
Frančesko Korbo: Projekti za tranziciju ka zelenoj energiji ne mogu se realizovati bez povoljnih politika. Mi sarađujemo sa svim vladama u regionu kako bismo ojačali njihove zakonske okvire u energetskom sektoru i uskladili ih sa odgovarajućim Direktivama EU. Kad je reč o obnovljivim izvorima, aktivni smo u Albaniji, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji kako bismo pomogli uvođenje aukcija za obnovljive izvore energije, pružili pomoć kreatorima politika da pripreme i primene konkurentnu shemu javnih nadmetanja čiji će cilj biti povećanje kapaciteta solarnih i vetroelektrana za više od 1 GW kada one budu zaživele.
Ključni kriterijum EBRD-ove podrške sastoji se u tome da okvir mora imati mogućnost da se ponovi i proširi, stoga EBRD ne podržava samo prvih 100 MW projekata, već postavlja temelj za prvih 1.000 ili čak 10.000 MW. Prvi rezultati pristižu i to u vidu naših prvih solarnih aukcija za 140 MW u Albaniji na kojima je postignuta cena manja od 25 evra/MWh, a nadmetanje je bilo otvoreno tokom prvog talasa pandemije u maju 2020. godine. Ovaj rezultat je poslao snažnu poruku drugim zemljama u regionu, a uspeh je ponovljen kada je Albanija završila narednu aukciju za solarne PV elektrane u martu prošle godine. U sklopu Regionalnog programa za energetsku efikasnost REEP, pripremili smo više od 75 procedura koje unapređuju tržišta energetske efikasnosti. Većina ovih procedura se odnosi na poboljšanje mera energetske efikasnosti u zgradama. Sektor zgradarstva ima udeo od više od 40 odsto u ukupnoj potrošnji energije na Zapadnom Balkanu, pa renoviranje javnih zgrada i privatnih objekata radi postizanja minimalnog standarda energetskih performansi može pružiti vrlo značajan doprinos u dostizanju nacionalnih ciljeva za dekarbonizaciju. Ovakvi poduhvati takođe direktno poboljšavaju životni standard građana.
EP: EBRD je do sada uložila više od 6,6 milijardi evra kroz 286 projekta u našoj zemlji. Da li biste rekli da je to uspeh za jednog institucionalnog investitora i molim da navedete one projekte koji su doneli najviše koristi?
Frančesko Korbo: Od 2001. godine do sada, EBRD je uložila više od 7,3 milijardi evra kroz više od 300 projekata u Srbiji. Uticaj naših ulaganja može se primetiti u jačem bankarskom sektoru i boljoj dostupnosti finansiranja za mala i srednja preduzeća, u snažnijem privatnom sektoru i lokalnim kompanijama koje su uz našu podršku postale regionalni lideri i brendovi, kao što su MK Group ili Bambi, Knjaz Miloš i Nektar, u stotinama biznisa koje su osnovale žene uz našu finansijsku i konsultantsku podršku. Mi smo takođe doprineli izgradnji boljih puteva i železničkih veza kroz program podrške sa našim partnerima Evropskom unijom i Investicionim okvirom za Zapadni Balkan WBIF, zatim boljoj vodovodnoj infrastrukturi u Subotici i gradskom prevozu u Beogradu i Novom Sadu, da pomenem samo nekoliko primera. Nedavno smo dali podršku Srbiji u njenim naporima da unapredi infrastrukturu za upravljanje otpadom, a ovo je sektor koji je godinama bio zapostavljen. Mi finansiramo izgradnju nove deponije u Vinči i postrojenja za korišćenje komunalnog otpada u energetske svrhe, kao i nekoliko regionalnih deponija širom zemlje. Ovo će pomoći u izgradnji moderne infrastrukture za upravljanje otpadom u zemlji i obezbediće nove usluge građanima, ohrabrujući ih da sortiraju i recikliraju otpad iz domaćinstava.
Intervju vodila: Nevena Đukić
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.
