Dok nervozno proveravam kazaljku u mom Daevuu u nadi da me još koji kilometar deli od posete benzinskoj stanici, ideja da vozim električni automobil čini mi se daleko poput pomisli da sa unučetom šetam po parku i jedemo sladoled.
Ipak, kako ovih dana točenje goriva za dve hiljadarke u proseku traje tri sekunde, tako skromna zapremina u rezervoaru mnoge je naterala da potraže alternative benzincima i dizelašima poput javnog prevoza, bicikala i pešačenja, dok oni najsrećniji neće morati da odustanu od četvorotočkaša jer na automobilskoj sceni u velikom stilu nastupaju električni automobili.
Osim što nas čine imunim na nestalne cene goriva, električni automobili ne ispuštaju štetne gasove i tako čuvaju životnu sredinu, pa je u najmanju ruku poražavajuća činjenica da još uvek ima onih koji su nepoverljivi prema ovoj novoj generaciji vozila.
Brojne dezinformacije koje plasiraju bilo ljubitelji konvencionalnih vozila ili pak autokompanije koje žele da još koju deceniju neometano štancaju benzince i dizelaše, mogu ozbiljno da ugroze prodaju vozila na baterije, a time i našu borbu protiv globalne klimatske krize.
Zato je važno da ih razbijemo. I to što pre.
Mit #1 – Indirektne emisije električnih automobila prevazilaze emisije konvencionalnih automobila
Ovu neosnovanu tvrdnju čula sam najviše puta i, bez zadiranja u namere onih koji je vrte kao mantru, ono što zaista treba da nas zanima jesu gole činjenice.
Istraživači sa Univerziteta Jejl uporedili su indirektne emisije električnih automobila sa indirektnim emisijama vozila na fosilna goriva, a studija koju su objavili u Nature Communications ukazije na to da električni automobili imaju drastično manje indirektne emisije u odnosu na konvencionalna vozila, čak i kada se celokupan proces proizvodnje, transporta i napajanja baterija uzme u obzir.
Brojne studije nastoje da otkriju da li su električni automobili podjednako štetni, ili čak štetniji po životnu sredinu od benzinaca i dizelaša. Britanski sajt Carbon Brief uporedio je uticaj 150.000 km duge vožnje konvencionalnog vozila sa vožnjom električnog Nissan Leaf-a, a rezultati govore da EV zagađuju vazduh dvostruko manje od klasičnih automobila.
Mit #2 – Baterije su nerešiv problem
Zabrinutost je opravdana – iskopavanje litijuma za proizvodnju baterija električnih automobila donosi ozbiljne ekološke i društvene probleme, a i same litijum-jonske baterije po isteku svog životnog veka predstavljaju opasan, teško reciklabilan otpad.
Ipak, ne treba da zaboravimo da su se na tržištu već pojavile natrijum-jonske baterije kao jeftina i ekološka alternativa za litijum, ali ni činjenicu da su zaživeli projekti koji će litijum eksploatisati na održiv način poput izdvajanja iz geotermalnih voda.
Govoreći o samim baterijama, njihova reciklaža danas je daleko efikasnija nego ranije o čemu svedoči i lider u svetu električnih automobila, kompanija Tesla, koja uspešno reciklira 70 odsto materijala iz baterija.
Drugi gigantski proizvođači kao što su Reno, Nisan i Folksvagen takođe recikliraju svoje baterije.
Mit #3 – Električni automobili ne rešavaju aerozagađenje jer koriste struju dobijenu iz fosilnih goriva
Moja prva pomisao kada sam se susrela sa električnim automobilima bila je „Licemeri! EV možda ne emituju štetne gasove, ali struja koju koriste dobijena je sagorevanjem fosilnih goriva. Prema tome – prečka!“
Na sreću, stvari nisu tako crno-bele kako se meni učinilo, te ću se još jednom osvrnuti na istraživanja koja potvrđuju da EV emituju manje štetnih gasova sve i da koriste struju iz neobnovljivih izvora.
A kako obnovljivi izvori energije u svetu hvataju zamah paralelno sa električnim automobilima, uskoro će se EV baterije napajati isključivo zelenim kilovatima i na taj način se električni četvorotočkaši osloboditi i poslednjeg grama CO2.
Milena Maglovski
