Rekordne temperature, obilne kiše, šumski požari i suše obeležili su 2021. godinu, a posledice ovih ekstremnih vremenskih prilika osetićemo i u godini koja je pred nama, upozorava Svetska meteorološka organizacija (WMO).
Proteklih sedam godina najtoplije su od kako se vrše merenja, a trend porasta temperatura u svim delovima planete usled rekordnih emisija gasova staklene bašte se nastavlja, navodi WMO u saopštenju.
Na sreću, unapređeni sistemi za upozoravanje na opasnost znatno su umanjili smrtnost usled vremenskih nepogoda, međutim, u najmanje razvijenim zemljama i malim ostrvskim državama neophodna su velika ulaganja u ove sisteme, poručuju iz WMO-a.
Takođe, važno je ulagati u praćenje emisija gasova staklene bašte uz pomoć različitih tehnologija kao što su posmatranje iz satelita ili sa zemlje i vršenje simulacija za bolje razumevanje izvora i ponašanja ugljen –dioksida, metana i drugih štetnih gasova.
Pročitajte još:
Jedan od događaja, po kojem ćemo svakako pamtiti 2021. godinu, je toplotni talas u Kanadi i susednim delovima severozapada SAD-a kada je zabeleženo gotovo 50°C. Ekstremne vrućine krajem juna u Britanskoj Kolumbiji izazvale su stotine smrtnih slučajeva i razorne požare, a isti region se našao se na udaru obilnih padavina i poplava par meseci kasnije.
Zapadna Evropa je sredinom jula doživela neke od najtežih poplava ikada zabeleženih, a obilne kiše u Nemačkoj i Belgiji izazvale su klizišta na već zasićenom tlu i više od 200 smrtnih slučajeva, podseća WMO.
Nećemo zaboraviti ni suše koje su zahvatile veći deo suptropske Južne Amerike drugu godinu zaredom. Padavine su bile znatno ispod proseka u većem delu južnog Brazila, Paragvaja, Urugvaja i severne Argentine. Suša je takođe doprinela humanitarnoj krizi u delovima Roga Afrike, uključujući Somaliju i južni Madagaskar.
Energetski portal
