Globalno oduševljenje praznicima i nadolazećom kupovinom uglavnom dođe mnogo pre prvih pahulja, a kompanije se svake godine svojski trude da osmisle niz reklama i popusta ne bi li zadobile našu pažnju (i naš novac).
Ipak, naspram primamljivih cena mnogih atrikala stoji sve veća ekološka cena novogodišnjih nabavki, a kako nas od praznika deli svega nekoliko nedelja, dobar je trenutak da se podsetimo da darivanje ne mora uvek da znači prekomerno trošenje novca i zagađenje životne sredine.
Oni koji imaju slobodnog vremena mogu da naprave poklon od materijala kojima već raspolažu. Dobra knjiga ili komad odeće za koji ste sigurni da će se osobi dopasti takođe su dobar izbor. Uostalom, materijalne stvari nisu jedino što možete pokloniti – darujte svoje vreme, provedite veče sa porodicom i prijateljima, pripremite im ukusan ručak, povedite ih na put.
Opcija je mnogo, ali ono što želimo da izbegnemo jeste kupovina neželjenih poklona, jer su oni opterećenje kako za životnu sredinu, tako i za naš budžet.
Pročitajte još:
Čak dve trećine božićnih poklona u Australiji u roku od nekoliko dana završi na deponiji, a time i velika količina opasnog otpada, kao što su litijumske baterije, dospe u okolinu, piše Earth Collective.
Onlajn kupovina je još jedna zamka. Pandemija je dovela do „eksplozije“ maloprodajnih veb stranica koje beleže milijarde poseta, a željeni artikal je samo nekoliko klikova i par dana čekanja na isporuku udaljen od nas.
Američki poštari su 2018. godine prevalili 6,2 milijardi novogodišnjih paketa preko ruku, a emisije izduvnih gasova usled toliko isporuka podjednako su vrtoglave, piše Imagoearth.
Organizacija Grinpis predlaže uvođenje pojedinih mera kako bi se sprečila prekomerna kupovina i stalo na kraj konzumerizmu. Jedna od mera odnosi se na velike gradove koji bi trebalo da zabrane reklamiranje na javnim mestima, uz obrazloženje da se u Sao Paulu ova zabrana uspešno primenjuje još od 2006. godine.
Milena Maglovski
