Novi zakon o obnovljivim izvorima energije omogućiće građanima Srbije da proizvode i prodaju zelene kilovate. Novine koje donosi ovaj zakon su aukcije za dodelu premija i fid-in tarifa, usvajanje nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), mogućnost osnivanja energetskih zajednica i dr. Ipak, ono što je za građane najbitnije jeste činjenica da će napokon biti uveden i regulisan status prozjumera (kupac i proizvođač).
Kada zakon bude usvojen biće omogućene nove investicije u obnovljive izvore energije (OIE) i njihov veći udeo u ukupnoj proizvodnji energije. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike trenutno je učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije oko 24 odsto, pri čemu najveći deo čine velike hidroelektrane, dok elektrane koje koriste energiju vetra, sunca i biomase učestvuju sa oko četiri odsto.
Jedan od glavnih ciljeva Vlade Srbije je da do 2050. godine najmanje 50 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora energije. Novim zakonom se uvode tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, što će proizvođače izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu, a da istovremeno, investitori imaju garantovanu stabilnost i predvidljivost zakonskog okvira.
Fid-in tarife zadržavaju se samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći Evropske unije. Mala postrojenja su elektrane sa instalisanom snagom manjom od 500 kW, odnosno vetroelektrane sa instalisanom snagom manjom od 3 MW. Kada su u pitanju podsticaji, oni će se dodeljivati u postupku aukcije po istim pravilima kao i za aukcije za dodelu tržišnih premija, što će smanjiti i cene fid-in tarife.
U fokusu:
Jedna od najvažnijih novina Zakona o OIE je koncept prozjumera. To praktično znači da će prozjumeri moći da proizvode električnu energiju za svoje potrebe, i da će višak energije moći da isporuče u elektroenergetski sistem i zahvaljujući tome, imaće pravo na umanjenje računa za električnu energiju. Ukoliko to žele, proizvedeni višak mogu da skladište i da ga kasnije koriste. Stručnjaci predviđaju da će ovo u velikoj meri uticati na postavljanje solarnih panela na krovove objekata i da će za ovaj koncept najviše biti zainteresovani mali kupci domaćinstva i veliki kupci – industrija.
To praktično znači, da ukoliko želite da postavite solarne panele na krov kuće, morate angažovati projektantsku kuću koja će uraditi projekat, ispitati lokacijske uslove i na kraju tražiti dozvolu za radove. Odabirom prave kompanije gotovo pola posla je obavljeno, zato je najbolje birati onu koja ima dugogodišnje iskustvo. Stručni tim kompanije CEEFOR (Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj), koji čine inženjeri sa dugogodišnjim radnim iskustvom i dugačkim spiskom uspešno urađenih projekata, spreman je da u svakom trenutku sasluša sva pitanja klijenata i da na njih odgovori.
Energetska efikasnost i projektantske usluge u oblasti OIE samo su deo njihove ponude.Projektovanje 200 MW solarnih elektrana, 25 MW CHP postrojenja, 120 energetskih pregleda i provera rizika ulaganja, kao i 66 MW vetroparkova nalaze se na bogatom spisku kompanije CEEFOR.
U ovoj kompaniji posebnu pažnju posvećuju zaštiti životne sredine i smanjenju zagađenja vazduha. Budući da spadaju u društveno odgovorne kompanije, često se uključuju u brojne kampanje za podizanje svesti o očuvanju okoline.
Pouzdani stručnjaci CEEFOR-a uvek su spremni da pronađu najbolje rešenje, zato je njihova lista klijenata svakim danom sve bogatija. Možda je baš vaša kompanija sledeća na spisku njihovih referenci.
Ukoliko planirate da postavite solarne panele na krov kuće ili poslovnog prostora, ili imate idealnu lokaciju za malu solarnu elektranu, pozovite inženjere CEEFOR-a, ispričajte im svoje želje i budite sigurni da će se oni potruditi da vam obezbede energiju kroz zelene kilovate.
Priredila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.
