Ekološko udruženje Eko-Pančevački rit, posvećeno je očuvanju životne sredine, biljnog i životinjskog sveta, kao i edukaciji dece o istom. Već neko vreme ukazuju na alarmantno stanje kanalske mreže u Pančevačkom ritu (Leva obala Dunava).
Udruženje apluje svakodnevno na velike kompanije da prekinu da svoj otpad, iz delatnosti kojima se bave, ispuštaju direktno u kanale. Među najvećim zagađivačima su:
1. Al Dahra PKB koja direktno iz svojih farmi krava koje se nalaze u naseljima: Besni fok, Vrbovsko, Padinska Skela, Kovilovo, Jabučki i Glogonjski rit, pušta tečni stajnjak u kanalsku mrežu
2. PKB „Vodovod i kanalizacija“ kad god pukne cev na relaciji Padinska Skela-Dunav prilikom otklanjanja kvara po nedelju dana preusmere svu otpadnu vodu iz kolektora u kanal Vizelj, a da se ne pominju mali kanali pored mesta pucanja cevi i okolno zemljište
3. Drenik ND d.o.o. po dvadeset četiri sata ispušta svoje otpadne vode iz proizvodnje papirne konfekcije u kanal koji vodi direktno u kanal Kalovito.
Pročitajte još:
Njihovi bankovni računi su sve veći i veći, a naši kanali sve gori i gori, kažu u udruženju.
Upravo ta zagađenja dovela su do uginuće labudova na Jojkić Dunavcu i kanalu Vizelj. U toku protekla dva meseca uginulo je 17 labudova i veći broja pataka na pomenutom području, a u zadnjih par dan uginula su dva labuda i na Velikom kanalu (Fakultetski kanal) u koji Borča pumpa direktno ubacuje vodu iz Jojkićevog Dunavca. Naše udruženje obavestilo je Zavod za zaštitu prirode i Republičkog inspektora, pa je sredinom septembra JKP „Veterina Beograd“ odnela jednog uginulog labuda i patku iz Jojkićevog Dunavca, a potom i dva uginula labuda sa Velikog kanala na obdukciju.
Istim povodom je, po nalogu vodoprivredne inspekcije Gradske uprave, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstva zaštite životne sredine, izašla na teren i uzorkovala vodu iz kanala sa tri lokacije pošto su rezultati obdukcije uginulih labudova na Veterinarskom fakultetu pokazali da ptice nisu bile otrovane otrovane. Analiza podrazumeva količinu kiseonika u vodi, temperaturu vode, PH vrednosti i elektroprovodljivost vode.
Rezultati analize uzoraka vode su pokazali da je na dve od tri lokacije došlo do promene organoleptičkih svojstava vode, odnosno osnovnih svojstava poput boje i mirisa. Na sve tri lokacije povećana je količina amonijačnog i nitritnog azota, a analize ukazuju da u ovim kanalima nedostaje i kiseonika.
Agencija za zaštitu živote sredine apeluje godinama na poljoprivrednike da se pre upotrebe pesticida obrazuju kako na taj način ne bi ugrožavali svoje okruženje.
„Primetili smo još pre dva meseca da u Jojkićevom dunavcu ne postoji živi svet. Voda u njemu ima neprijatan miris i maltene je crne boje, pa ga izbegavaju i ptice i ribe. Vizelj najviše ugrožavaju farme krava i svinja koje se nalaze u njegovoj neposrednoj blizini pa se iz tih štala i svinjaca tečni stajnjak direktno uliva u kanal. Rešenje ovog problema je čišćenje forlanda, u koji se više od 10 godina, usled pucanja kolektorske cevi, izlivala kanalizacija iz Koteža i Borče. Taj talog koji se nakupio u kanalima je oko metar debljine“, kaže Zoran Janković, iz Udruženja „Eko-Pančevački rit“.
Udruženje je podnelo prijavu protiv Al Dahra Srbije vodoprivrednoj inspekciji Gradske uprave, u kojem se između ostalog navodi da „kompanija na svom gazdinstvu (štali) ispušta otpadne vode (izmet i mokraću od krava) direktno u kanale kojima upravlja vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ sa sedištem u Beogradu“.
