Gradska deca koja odrastaju u blizini zelenih površina imaju bolje mentalno zdravlje!
Nova studija otkrila je da deca koja odrastaju u okruženju sa zelenim površinama imaju 55 odsto manje rizika od problema sa mentalnim zdravljem tokom svog života. Istraživači koji su sproveli ovu studiju pozivaju urbaniste da projektuju i grade više urbanih zelenih površina.
Svet je 2007. godine dostigao prekretnicu: prvi put u istoriji, više ljudi je živelo u gradovima nego u ruralnim sredinama. Gradovi, iako prilično nova pojava u ljudskom društvu, uneli su revolucionarne promene u naš način života: bile one dobre ili ne, život u gradovima (naročito velikim gradovima) nije ni nalik onome što su naši preci iskusili. Urbanizacija je dovela do ubrzanog ekonomskog razvoja i značajno povećala životni standard – ali je donela i neke neželjene promene. Među njima je uska povezanost života u gradovima i rastućeg broja mentalnih problema. Iako konkretni uzroci nisu poznati, izgleda da život u urbanim okruženjima negativno utiče na mentalno zdravlje.
S druge strane, zelene površine neutrališu ovaj efekat. Istraživači sa Univerziteta Arhus u Danskoj želeli su da prouče vezu između zelenila i mentalnog zdravlja. Koristili su satelitske podatke od 1985. do 2013. godine, mapirajući blizinu zelenih površina u odnosu na 943.027 stanovnika Danske, od njihovog rođenja do 10. godine. Istraživači su takođe imali pristup podacima o njihovom mentalnom zdravlju, socioekonomskom statusu i mestu prebivališta.
Oktrili su usku povezanost između blizine zelenih površina i nižeg rizika od problema sa mentalnim zdravljem kasnije u životu. Naravno, ova činjenica sama po sebi nije dovoljna za donošenje konkretnih zaključaka. Prethodna istraživanja pokazala su da su okruženja sa obiljem zelenila obično materijalno bogatija, što zauzvrat može smanjiti rizik mentalnih bolesti. Takođe, vegetacija može da pomogne u ublažavanju ekstremnih temperatura i pročišćavanju vazduha, što isto može uticati na mentalno zdravlje.
Međutim, čak i kada su istraživači uzeli u obzir ove činioce, povezanost je i dalje postojala: deca koja su odrastala sa najmanje zelenila u okruženju imala su i do 55 odsto veći rizik za razvoj psihičkog poremećaja, nezavisno od efekata drugih poznatih činilaca rizika.
„Sve je više dokaza da prirodno okruženje igra veću ulogu u razvoju mentalnog zdravlja nego što se ranije smatralo. Naša studija je važna za bolje razumevanje njegovog značaja za širu populaciju”, rekla je postdoktorantkinja Kristine Engeman sa Odeljenja bioloških nauka i Nacionalnog centra za registarski zasnovana istraživanja na Arhus Univerzitetu, glavna autorka ove studije.
Opet, nije najjasnije zašto se to događa, ali istraživači imaju nekoliko pretpostavki. Za početak, zelena okruženja povećavaju društvenu povezanost i predstavljaju odlično mesto za opuštanje i interakciju sa drugima. Parkovi mogu da podstiču zdrav osećaj zajedništva, što takođe može doprineti održavanju zdravog mentalnog stanja. Pokazalo se i da zelene površine razvijaju kognitivne sposobnosti kod dece, a konkretno drveće povećava „blagostanje, zadovoljstvo i razvoj dečijih sadašnjih i budućih akademskih i životnih veština.” Verovatno postoji nekoliko činilaca koji se prepliću i stvaraju mrežu mentalne zaštite, što potvrđuju prethodna istraživanja koja su otkrila da provođenje više vremena u prirodi čini ljude zdravijim i srećnijim.
Iako bi se ovoj studiji možda mogla dodati određena kulturna komponenta, gradovi postaju sve veći i naseljeniji, što ukazuju na to da su zelene površine sada neophodnije nego ikad. Ova studija pruža vrlo jak argument za postojanje više parkova i šuma u gradovima.
S obzirom na to da 450 miliona ljudi širom sveta pati od mentalnih poremećaja, ovo bi mogla biti izuzetno korisna intervencija. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) takođe promoviše razvoj što većeg broja zelenih površina, objašnjavajući da one “predstavljaju osnovnu komponentu bilo kog gradskog ekosistema”.
Stručni tim sada poziva vladu da obrate pažnju na njihovu studiju (i druge slične radove) i istaknu važnost zelenila – i mi i naša deca bismo imali mnogo koristi od toga.
„Na povezanost između mentalnog zdravlja i pristupa gradskim površinama u vašem kraju trebalo bi još više obratiti pažnju u urbanom planiranju kako bi se obezbedili zeleniji i zdraviji gradovi i unapredilo psihičko zdravlje gradskog stanovništva u budućnosti,” dodaje koautor profesor Jens-Kristijan Svening sa Odeljenja za biološke nauke Univerziteta Arhus.
