Proizvodnja električne energije iz uglja u svetu na putu je da u 2019. opadne za oko 3 odsto, što bi bio rekordan pad, pri čemu zemlje Zapadne Evrope predvode smanjenje, pokazuju novi podaci.
Evropska unija je u prvih šest meseci 2019. registrovala pad proizvodnje struje iz uglja „bez presedana“, od 19 odsto na godišnjem nivou, objavio je sajt Karbon brif koji objavljuje informacije i analize o klimi.
Promenu trenda predvode zapadnoevropske zemlje, gde je upotreba uglja pala od 22 odsto na godišnjem nivou u Nemačkoj do 79 odsto u Irskoj.
U prvoj polovini 2019. ugalj je imao udeo manji od 2 odsto u proizvodnji struje u Irskoj, Francuskoj i Britaniji i od samo 6 odsto u Španiji i Italiji. Britanija je u maju čak isključila iz proizvodnje sva postrojenja na ugalj na dve nedelje, prvi put od početka industrijske revolucije.
Trend je nastavljen i ubrzan u drugoj polovini godine i, procenuje Karbon brif, pad u Evropi u 2019. biće 23 odsto.
Polovina obnovljivi, polovina gas
U Evropi je padu potrošnje uglja za proizvodnju električne energije najviše doprineo sistem trgovine emisijama (ETS). Naime, na tržištu Evropske unije cena ugljenika je porasla sa oko 5 evra u 2017. na oko 25 evra po toni emitovanog ugljen-dioksida u 2019, i to je podstaklo postrojenja na ugalj da prekinu proizvodnju.
„Iza pada stoji sistem ETS“, rekao je za „Euractiv“ zamenik urednika Karbon brifa Sajmon Evans i dodao: „To je glavni pokretač za ljude da im elektrane na ugalj ne rade punom snagom“.
Smanjenju korišćenja uglja doprineli su i ekspanzija vetroenergije i solarne energije, mere energetske efikasnosti i dostupnost gasa da zameni ugalj, kazao je Evans.
U Evropi se „polovina smanjenja upotrebe uglja pripisuje novoj energiji vetra i Sunca“, naveo je Karbon brif dodajući da je druga polovina rezultat prelaska sa uglja na gas.
Sporiji pad u centralnoj i istočnoj Evropi
Pad upotrebe uglja u proizvodnju energije bio je, međutim, mnogo manji u centralnoj i istočnoj Evropi, što je posledica „gotovo nulte instalacije vetro i solarnih“ postrojenja, kao i „ograničenih“ kapaciteta za gas da zamene ugalj, navodi se u studiji.
„Zamena uglja gasom dešava se u trenutku kada je cena ugljenika u sistemu ETS premašila 20 evra po toni ugljen-dioksida, a cene gasa pale toliko da je tokom 2019. bila jeftinija proizvodnja iz gasa nego iz uglja“.
Međutim, pošto se u Evropi gradi samo nekoliko novih postrojenja na gas, „dalji prelazak sa uglja na gas će narednih godina biti ograničen“, naveo je Karbon brif.
„Zamena uglja gasom smanjuje nivo ugljen-dioksida, ali je to jednokratno poboljšanje“, rekao je Evans. Zemlje kojima je cilj ugljenična neutralnost „moraju da idu dalje od toga“, kombinujući mere energetske efikasnosti, smanjenje potrošnje i obnovljivu energiju, kazao je on za „Euractiv“.
Očekuje se da će vetroenergija i solarna energija u budućnosti biti „pokretački faktor koji istiskuje ne samo proizvodnju iz uglja, već i iz gasa“ sve dok rast tražnje ostaje ravan ili negativan, naveo je u studiji Karbon brif.
Indija i SAD
Širom sveta rast upotrebe uglja je usporio, posebno u Indiji, „gde je proizvodnja energije iz uglja na putu da ubeleži pad prvi put za najmanje tri decenije“.
Razlozi za pad se razlikuju od zemlje do zemlje, ali uključuju povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, nuklearne energije i gasa, kao i usporavanje ili negativan rast potražnje energije.
U Severnoj Americi se oko 60 odsto pada upotrebe uglja pripisuje prelasku na gas, pošto se postrojenja na ugalj zatvaraju, a nova na gas otvaraju.
Izvor: Euractiv
