Svaki 16. septembar predstavlja odličnu priliku da se svi donosioci odluka – vlada, lokalne samouprave, kao i kompanije i šira javnost – podsete na važnost oporavka ozonskog omotača i smanjenja uticaja klimatskih promena.
U našoj zemlji ta prilika nije propuštena.
Ove nedelje okupili su se predstavnici ministarstva, strukovnih udruženja, profesori, novinari i studenti kako bi obeležili 32. Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača.
Pod jedinstvenim sloganom „32 godine obnavljanja“, koji prate razne manifestacije organizovane širom sveta na Dan ozonskog omotača, u našoj prestonici su organizovana predavanja u beogradskom Domu inženjera „Nikola Tesla“.
U uvodnom delu ove manifestacije, posetioce su pozdravili prof. dr Branislav Todorović, predsednik Društva za KGH Srbije i prof. dr Bratislav Blagojević, predsednik UO SMEITS-a.
Predavanje o primeni Montrealskog protokola održala je Bojana Radeski, rukovodilac Grupe za zaštitu ozonskog omotača u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije. Ona je skrenula pažnju na to da je Montrealski protokol doprineo tome da se iz iz frižidera i klima-uređaja izbaci 99 odsto hemikalija koje oštećuju ozonski omotač.
Prema poslednjim procenama stanja ozonskog omotača iz 2018. godine, ozonski omotač se svakih deset godina oporavljao u rasponu od 1 do 3 odsto počev od 2000. godine. Ako se nastavi predviđeni tok, ozonski omotač iznad severne hemisfere će se potpuno izlečiti do tridesetih godina ovog veka, iznad južne hemisfere do pedesetih godina, a nad polarnim regionima do 2060. godine.
Klimatske promene se mogu dodatno ublažiti kombinacijom smanjenja upotrebe rashladnih fluida HFC (fluorougljovodonici – oni nemaju potencijal oštećenja ozonskog omotača ali pojačavaju efekat globalnog zagrevanja) sa merama energetske efikasnosti u industriji. Upravo o ovoj temi održao je prezentaciju Slobodan Pejković, predsednik Komiteta za rashladnu tehniku, toplotne pumpe i energetsku efikasnost Društva za KGH. On je dao pregled novih tehnologija u rashladnoj tehnici koje čuvaju ozonski omotač i smanjuju globalno zagrevanje.
Nakon predavanja održana je diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, Društva za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije, kao i profesori fakulteta i tehničkih škola. Zaključak sa ovog skupa mogao bi da bude sažet u želji da zajedničkim naporima, institucionalnim i akademskim, u skladu sa potrebama privede, celokupna javnost nastavi da radi i leči ozonski omotač.
Skup su organizovali Društvo za KGH Srbije i Energetski portal.
Društvo za KGH Srbije, pod pokroviteljstvom UN Environment i u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, još od 2011. godine na Kongresu o KGH organizuje Forum pod nazivom: Poboljšanje energetske efikasnosti u novim tehnologijama hlađenja pogodnim za očuvanje klimatskih uslova i ozonskog omotača.
Tamara Zjačić
