Poslednjih dana u medijima često možemo, u vestima koje su vezane za zaštitu životne sredine, da čujemo sintagmu „Zeleni fond“. Kao neko ko je bio zainteresovan za ekologiju dugo, a tek odnedavno počeo time da se bavi, priznaću da sam osećao sramotu kada sam saznao za isti jer nisam ranije znao za postojanje zelenog fonda. Kada sam razgovarao sa nekoliko prijatelja shvatio sam da to nije opšte poznata stvar i da nisam jedini, stoga ću vam u daljem tekstu objasniti, šta je to tačno zeleni fond.
Najjednostavnije rečeno zeleni fond je budžetski fond koji služi za finansiranje svih projekata koji imaju veze sa zaštitom životne sredine.
Fond se osniva radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju pripreme, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine Ovi projekti uključuju zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta, šuma kao i smanjenje uticaja klimatskih promena. Iz ovog fonda se finansiraju sanacije deponija, tretman otpada, reciklaža. Fond takođe služi kako bi finansirao uvođenje novih čistijih tehnologija kao i infrastrukture potrebne za unapređenje životne sredine. Edukacije i obrazovni programi takođe bi mogli biti finansirani iz ovog fonda. Dakle, svaka aktivnost koja za cilj ima unapređenje zaštite životne sredine, promociju održivog razvoja i zelene ekonomije trebalo bi da bude finansirano upravo iz ovog fonda.
Možda se pitate odakle novac za zeleni fond? Zamisao je bila da po principu zagađivač plaća, svako, bilo to pojedinac ili preduzetnik, koji prekši zakon vezan za zaštitu životne sredine i na neki način ugrozi naše okruženje mora platiti određenu svotu novca, propisanu zakonom i upravo bi taj novac završio u zelenom fondu. Fond se takođe može finansirati od eko taksi, donacija, kredita i drugih javnih prihoda.
Fond je osnovan 2016. godine po drugi put u Srbiji. Fond pre njega, ugašen je 2012. godine zbog zloupotreba, netransparentnog i lošeg poslovanja. Tokom rada fonda nije realizovano više od 2.200 potpisanih ugovora i na taj način se stvorio dug od pet i po milijardi dinara. Ono što je kontradiktorno jeste da postoje iste prakse i sa današnjim zelenim fondom iako su vlasti pre njegovog osnivanja obećavale kako se ni dinar neće potrošiti na druge projekte.
O nenamenskom trošenju novca iz zelenog fonda pisali smo prošle nedelje.
Osnivanje zelenog fonda bio je jedan od uslova EU za otvaranje Poglavlja 27.
