Svečana ceremonija potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma, treba da se održi u Nju Jorku 22.aprila, na Dan planete zemlje. Za sada je preko 130 zemalja potvrdilo svoje prisustvo, među kojima je i Srbija. Ovaj događaj će uveličati više od 60 predsednika država, a lično će prisustvovati i predsednica COP21 Segolen Rojal i generalna sekretarka UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) Kristin Figueres. Da podsetimo, Francuska je od 30. novembra do 11. decembra 2015. godine predsedavala 21. konferencijom strana potpisnica okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (COP21). Na ovoj međunarodnoj konfenciji, najvećoj do sada bilo je od presudnog značaja da se dođe do sporazuma koji je primenljiv na sve strane, a sa ciljem da se globalno zagrevanje zaustavi na 2 stepena Celzijusa u odnosu na preindustriski nivo.
Povodom događaja koji je najavljen za 22. april, razgovarali smo sa dr Vladimirom Đurđevićem docentom na Institutu za metereologiju. On je lično učestvovao u izradi dokumenta Republic_of_Serbia Nacionalni opredeljeni doprinosi koji je Srbija uoči konferencije COP21, među prvim državama predala. Preciznije rečeno, dr Đurđević je bio deo tima koji je izradio klimatske scenarije i procene ranjivosti promene klime. Prema njegovim rečima klimatskim modelom i izračunavanjima kako će klima da se razvija može se uraditi optimistički i pesimistički scenario. Na osnovu tih brojeva gleda se uticaj na šumarstvo, poljoprivredu, ekologiju. Ovom prilikom želeli smo bliže da predstavimo istorijat i rezultate obrazovne instituciju koja se bavi izučavanjem klime u Srbiji.
Kratak istorijat i zanimljive činjenice o studijama meteorologije u Srbiji kriju brojne zanimljivosti i imena od svetskog značaja kada je metereologija u pitanju. Katedra za astronomiju i meteorologiju je osnovana na Filozofskom fakultetu Velike škole u Beogradu, u januaru 1880. godine. Milan Nedeljkovć je te godine bio postavljen za profesora astronomije i meteorologije. Posle izdvajanja Prirodno–matematičkog fakulteta iz Filozofskog godine 1947. na PMF-u su osnovana četiri odseka u koje je bilo raspoređeno deset nastavnih grupa. Jedna od novoustanovljenih grupa, koja nije dotle postojala bila je meteorološko–klimatološka grupa, i pripadala je Matematičko–fizičkom odseku. Fizički fakultet 1990. godine postaje samostalna visoko obrazovna i istraživačka ustanova u okviru koga i danas funkcioniše Institut za meteorologiju.
Od 1964. godine, grupa za meteorologiju a kasnije institut se nalazi u izdvojenoj zgradi u Dobračinoj ulici u Beogradu, gde smo i vodili ovaj razgovor. Nešto više od 500 akademaca je dobilo zvanje diplomiranog meteorologa od 1950. godine, u koje ubrajamo i mastere meteorologije, posle prelaska na Bolonjski sistem studiranja. Prvi diplomirani meteorolog bio je Borivoje Dobrilović (diplomirao 02.10.1950), posle čije smrti je osnovan nagradni fond iz koga se danas dodeljuje nagrada koja nosi njegovo ime, i to svake godine za najboljeg studenta meteorologije, a svake druge godine za najbolji objavljani istraživački rad iz ove oblasti. Posebno značajno jeste, da je akademik Zaviša Janjić 2013. godine (nekada profesor na fakultetu) dobio najprestižniju međunarodnu nagradu iz meteorologije, koju jednom godišnje dodeljuje Svetska meteorološka organizacija i koja je zapravo nagrada za životno delo (tzv. IMO Prize).
Vladimir Đurđević: Naša katedra je odavno međunarodno priznata i ima dugu tradijicu- kaže dr Đurđević. Svake godine upisuje 30 studenata, do sada ima par stotina diplomaca i oko tridesetak njih radi u svetu. Metereologija je veoma komunikativna nauka i stručnjaci se lako povezuju. Naš kolega profesor Zaviša Janjić radi u Vašingtonu, dobitnik je međunarodnog priznanja i kreator numeričkog modela za prognozu vremena, koji metereološka služba SAD koristi za prognozu vremena. Prvi numerički model koji se mogao koristiti za prognozu vremena ali i simulaciju klime razvijen je upravo na ovom fakultetu sedamdesetih godina u saradnji sa tadašnjim Saveznim hidrometeorološkim zavodom. Profesori Fedor Mesinger i Zaviša Janjić su dali veliki doprinos razvoju ovog modela.
Profesor dr Đurđević podseća da je u žižu interesovanja javnosti tema o klimatskim promenama došla početkom dvehiljaditih. Tada su prvi put naučnici na naučnim osnovama, jasno mogli da izdvoje signal antropogenog uticaja na promenu klime u odnosu na prirodnu klimatsku varijabilnost. Početkom dvadesetog veka je kvantifikovano koliko bi povećanje CO2 moglo menjati klimu, ali ne i koliko brzo. Više naučnika je shvatilo dimenzije problema i to da će se prirodna klimatska varijabilnost promeniti. Ta tema postaje sve više prisutna i sada imamo osmotrene podatke, analize gde vidimo da smo već izašli iz prirodne varijabilnosti.
Vladimir Đurđević: Teško je zaustaviti taj proces, još krajem 80-tih je bilo jasno da fosilna goriva dovode planetu u problem, i da je taj problem izvestan u budućnosti. Rešavanje tog problema je usko povezano sa odlukama, i sa politikom. Ipak ne možeš napraviti društvo sa emisijom CO2 vrednosti nula za godinu dana. Jedini način da se to reši je da tu odluku moraju doneti svi i da moraju ići do kraja , što se očekuje 22.aprila.- kaže profesor Đurđević- U jednom trenutku emisija zaista mora biti nula! U atmosferi emitovani CO2 iz antropogenih izvora ostaje vrlo dugo, reda veličine hiljadu godina, dok se recimo sumporovi oksidi mogu sprati sa kišom. Jednostavno nema prirodnih procesa koji bi omogućili da se antropogeni CO2 brzo smanji ili ukloni, i za više stotina godina će i dalje biti u atmosferi. I da sve sada stane, taj ugljenik ostaje.
EP: Da li verujete da će dogovori sa COP21 i potpisivanje sporazuma 22. aprila zaista dovesti do promena, imajući u vidu da su prethodni sporazumi doživeli neuspeh?
Vladimir Đurđević: COP21, dimenzije tog skupa, poruke sastanka, konsenzus sve ukazuje da je u pitanju presedan i da će uspeti ovog puta. Svi su postigli dogovor, što nije bio slučaj na prethodnim sastancima. U Riju je na primer prisustvovalo samo desetak privatnih kompanija , a sada ih je bilo preko 1000. I to govori da postoji ozbiljna zainteresovanost i razumevanje problema. Sporazum koji 22. aprila treba da bude potpisan postaje važeći kada najmanje 55 država koje emituju 55% ukupne emisije gasova potpiše dokument. Javljaju da je sada spremno 130 država, ali do kraja godine 90% će potpisati sporazum. Ipak, naglašavam da nema sankcija, nema represivnih mera čak i ako ne ostvare svoja obećanja zemlje potpisnice.
Prema rečima našeg sagovornika, EU već daje veliki doprinos i ide ispred svojih planova, ide ispred svojih obećanja. Iako nema sankcija i mehanizma za kaznu, važna je volja i inicijativa koju pokazuju , a ta inicijativa mora da objasni KOLIKO će i KAKO će se smanjiti zagađenje. U okviru našeg dokumenta o Nacionalnim opredeljenim doprinosima, Ministarstvo za poljoprivredu i životnu sredinu je u saradnji sa Agencijom za životnu sredinu i grupom ekperata je radilo procenu naših emisija gasova staklene bašte i plan šta treba da se promeni u sektoru energetike, privrede, poljoprivrede. Mi smo iskoristili mogućnost koju nisu sve države i dopunili dokument Aneksom koji se odnosi na ranjivost i rizike. Tu se predviđa promena temperature, i koliko će doći do klimatskih promena u zavisnosti od scenarija.
Vladimir Đurđević: Važno je da će 2020. godine početi sa radom Zeleni fond iz kojeg će države moći da povuku finansijska sredstva za inplementaciju mera mitigacije i adaptacije , Aneks za adaptaciju između ostalog i služi kao jedan od elementa potrebnih za procenu sredstava koja se mogu obezbediti kroz Zeleni fond. Što se tiče emisija gasova sa efektom staklene bašte Srbija bi prema ovom dokumetu trebalo da smanji svoje emisije u odnosu 1990. godinu za 9,8% do 2030. To je inače referentna godina za sve države i sada težimo realizaciji tog plana.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
