Privredna komora Srbije (PKS) realizovala je brojne aktivnosti koje se odnose na zelenu transformaciju srpske privrede. Pre svega, fokus je na treninzima i edukaciji predstavnika kompanija u oblastima cirkularne ekonomije, karbonskog računovodstva, mehanizma za prilagođavanje granice ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), industrijske simbioze, dekarbonizacije, kao i energetske efikasnosti, tretmana industrijskog otpada, zelene gradnje. Isključivo internim snagama urađena je Deklaracija o zelenoj transformaciji privrede u 10 tačaka – strateški dokument čiji je cilj da podstakne i podrži kompanije u procesu prelaska na cirkularni model poslovanja, uz očuvanje konkurentnosti i efikasnosti. Dostupna je i online na https://api.pks.rs/storage/assets/Deklaracija,%20final%203.12.2022.%201.pdf. Organizovan je i prvi regionalni Samit cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana u junu, kao i posete kompanijama u Srbiji, kako bi podstakli tranziciju ka novim biznis modelima. Sa različitim aktivnostima će se nastaviti, jer je svest u kompanijama o značaju i sveobuhvatnosti promena u ovoj oblasti povećana, ali je još uvek na nedovoljnom nivou. Radman Šelmić, savetnik predsednika PKS-a za zelenu i cirkularnu ekonomiju, za Magazin Energetskog portala govori o obavezama koje očekuju izvoznike početkom sledeće godine, obukama i edukaciji u PKS, različitim programima podrške, kao i koje najbolje prakse iz Evropske unije možemo da primenjujemo kako bi ubrzali proces zelene transformacije.
Komora Srbije godinama realizuje treninge u domenu cirkularne ekonomije. Na koju oblast ste sada fokusirani, šta privrednike najviše interesuje i koliko njih je ukupno završilo obuku?
– Mi smo u nekoliko navrata, tokom prethodnih godina, organizovali treninge i edukaciju u oblasti cirkularne ekonomije kroz različite programe. U početku su to bili treninzi opšteg tipa da bi se predstavnici kompanija upoznali sa konceptom cirkularne ekonomije, razumeli neophodnost promene poslovnih procesa i modela i sagledali mogućnosti za konkretnu primenu. Sada smo fokusirani na dizajniranje i realizaciju naprednijih i konkretnih programa edukacije iz domena cirkularne ekonomije, koji su specifični za pojedinačne industrije, kao na primer za građevinsku ili prehrambenu. Obuke je završilo više stotina predstavnika kompanija i na taj način smo konkretnim transferom znanja značajno doprineli ubrzavanju cirkularne ekonomije u Srbiji. Obuka je menjala format u skladu sa potrebama kompanija i uslovima digitalizacije tržišta. Bez obzira na format, polaznici su kroz višenedeljnu obuku sticali znanja na temu upotrebe alata cirkularne ekonomije (upravljanje otpadom, eko-dizajn, životni ciklus proizvoda, reciklaža, domaće i EU zakonodavstvo i slično). Za sve ove oblasti sada se rade posebne edukacije.
U FOKUSU:
- RAZVOJ ZELENOG GRADA – NOV PRISTUP PLANSKOM UREĐENJU I UŠTEDAMA
- ZNAČAJ NACIONALNIH PLANOVA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
- NOXATEST ZELENA BUDUĆNOST DIJAGNOSTIKE
Kako ocenjujete kojom dinamikom se primenjuju nova saznanja u oblasti cirkularne ekonomije u praksi i na koji način bi to moglo da se unapredi? Šta predlažu privrednici za unapređivanje transformacije zelene tranzicije u narednom periodu?
– U poslednjih godinu dana primetan je pomak i u porastu svesti privrednika o značaju i neophodnosti konkretnih rešenja iz ovog domena. Ipak, to je još uvek daleko od zadovoljavajućeg. Najznačajnije izazove mogli bismo da grupišemo u četiri celine: prva je nedovoljno tehnološkog i ekonomskog znanja u kompanijama koje bi moglo da ubrza prelaz na cirkularna rešenja, drugo je zakonska regulativa koja ne favorizuje status nusproizvoda u konkretnim industrijama i prestanak statusa otpada, što je nužni preduslov za uspostavljanje industrijske simbioze između dve kompanije, a treći je otežani pristup novcu kada su u pitanju investicije kod banaka za ovu namenu ili limitirani iznos subvencija. Četvrti je ograničeni nivo domaćeg ekspertskog znanja u ovoj oblasti.
Koji su budući planovi Centra za cirkularnu ekonomiju PKS za pripremu srpske privrede za sveobuhvatnu zelenu tranziciju?
– Želimo da naša platforma za cirkularnu ekonomiju bude središni čvor za industrijsku simbiozu u Srbiju, a već smo kroz jedan pilot projekat, u okviru saradnje sa Ministarstvom privrede, popisali sve vrste industrijskog otpada u industrijskoj zoni u Pirotu. To je značajan prvi korak. Planiramo uskoro naredne etape edukacije za konkretne industrije u domenu cirkularne ekonomije, kao i za oblasti kao što su karbonsko računovodstvo, energetska efikasnosti, dekarbonizacija poslovnih procesa i drugo. Planiramo da zajedno sa kolegama iz Zelenog tima PKS obiđemo regionalne komore i na taj način prenesemo u direktnom kontaktu sa predstavnicima privrede poruke o neophodnosti i važnosti cirkularne ekonomije.
Kako se realizuje trogodišnji Program podrške razvoju cirkularne ekonomije, koji je započet u saradnji sa Ministarstvom privrede Srbije? Koja je uloga PKS-a?
– Program podrške razvoju cirkularne ekonomije (2021–2023) deo je Akcionog plana za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, u kojem se PKS pojavljuje kao implementaciona jedinica Ministarstva privrede. Opšti cilj strategije je definisan kao podizanje konkurentnosti industrije u Srbiji. Pet posebnih ciljeva realizuje se kroz šest područja intervencije: osnaživanje ljudskih resursa, digitalizacija, inovacije, investicije, međunarodna dimenzija i cirkularna ekonomija. Konkretna mera Promocija cirkularne ekonomije i edukacija privrednih subjekata poverena je PKS.
Koje su aktivnosti predviđene u okviru tog programa i koliko bi on trebalo da doprinese unapređenju razvoja cirkularne ekonomije?
– Program se pojavio u pravom, a ujedno, vrlo delikatnom vremenu zbog pandemije kovida. Neizvesnost u vezi sa kovid pandemijom je zelenu transformaciju stavila u standby režim, a opet mi koji delujemo u toj oblasti znali smo da tranzicija neće stati. Naprotiv, čim se pandemija stišala, a uporedo za globalnom energetskom i ekonomskom krizom, pitanja iz domena zelene agende su dobila zamah od EU do USA. Aktivnosti koje je PSK preduzela u početku imale su za cilj da definišemo poziciju termina cirkularne ekonomije u Srbiji, kao i da što većem broju privrednih subjekata prezentujemo alate cirkularne ekonomije. Početna pozicija je bila da 60 odsto ispitanika cirkularnu ekonomiju prepoznaje kao reciklažu, što je praktično značilo da krećemo sa niskih pozicija opšteg znanja i informisanosti , jer je reciklaža poslednja stanica cirkularne ekonomije, ako procese waste to energy (potrošnja energije) isključimo iz cirkularnosti. Uspešno smo realizovali obuke iz opšteg poznavanja alata cirkularne ekonomije, nefinansijskog računovodstva, nusproizvoda i prestanka statusa otpada, upravljanja otpadnim vodama, CBAM-a. Publikovali smo vodiče za cirkularnost u poljoprivredi, upravljanje otpadom od betona i ponovnu upotrebu, upravljanje hemikalijama u cirkularnoj ekonomiji itd. Fokus u poslednjoj godini nam je na industrijskoj simbiozi. Suština cirkularnosti je da cirkuliše sirovina, bilo da je definisana kao nusproizvod ili kao prestanak statusa otpada. Time ubrzavamo procese i procedure i izmeštamo otpad ili sirovinu iz administracije kretanja otpada.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA.
