Zelene obveznice (green bonds) relativno su mlad finansijski instrument koji datira jedva nešto više od 15 godina. Evropska investiciona banka (EIB) 2007. godine prvi put je lansirala emisiju ovih hartija od vrednosti. U pitanju je dužnička hartija od vrednosti koju mogu emitovati država ili privatne institucije, uz obavezu da se tako prikupljena novčana sredstva iskoriste za finansiranje projekata koji pozitivno utiču na životno okruženje i tiču se ciljeva održivog razvoja (obnovljiva energija, energetska efikasnost, saobraćaj, održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama) ili aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama.
Naravno, uz to postoji obaveza emitenta da izvesti javnost i investitora da li se tako prikupljena sredstva koriste na način kako je to navedenu u prospektu.
O tome kada je u Srbiji prvi put izdata zelena obveznica, kakav je naš zakonski okvir kada je o ovome reč, kako ove hartije od vrednosti funkcionišu na Zapadnom Balkanu, razgovarali smo sa Zoranom Grubišićem, dekanom i profesorom na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
U fokusu:
- SARADNJA NAUKE I PRIVREDE ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST
- REŠAVANJE PROBLEMA SA VIŠIM HARMONICIMA
- DRUŠTVENE MREŽE IZ DRUGAČIJEG, EKO UGLA
Koliko su ovi finansijski instrumenti zaživeli na Zapadnom Balkanu? Postoji li u Srbiji zakonski okvir za izdavanje zelenih suverenih obveznica?
– Republika Srbija je 2020. godine, zajedno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, potpisala Deklaraciju iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Nakon toga ubrzo su usvojeni zakoni o klimatskim promenama i o obnovljivim izvorima energije. Sve to je dalo podstreka za Okvirni dokument Srbije za izdavanje zelenih obveznica, koji je osmišljen da bude u skladu sa principima za zelene obveznice koje je u junu 2021. godine objavilo Međunarodno udruženje za tržište kapitala (ICMA) i njihove četiri osnovne komponente: korišćenje sredstava, postupak evaluacije i odabira troškova, upravljanje sredstvima i izveštavanje.
U Srbiji je 2016. godine osnovan Zeleni fond, kao institucionalni finansijski mehanizam, kako bi se sprovele mere finansiranja zaštite životne sredine. Zeleni fond se finansira putem donacija i kredita, aproprijacija obezbeđenih u okviru budžeta Republike Srbije za tekuću godinu i drugih javnih prihoda.
Republika Srbije dobitnik je nagrade Pionir u oblasti zelenog finansiranja u kategoriji država za 2021. godinu (Sovereign Green Market Pioneer in 2021), koju dodeljuje organizacija Climate Bond Initiative, a ta nagrada je veoma značajna za nas, jer nas svrstava u ekološki odgovorne države sveta.
Kakav je značaj zelenih obveznica za investitore, a koje su prednosti za državu?
– Kada zelene obveznice izdaje država ili lokalni organi vlasti (tzv. municipale), onda je time i poreski tretman vezan za prihod od kamate (finansijske prihode koje donose zelene obveznice) rešen. Sve državne hartije od vrednosti su oslobođene plaćanja ovog poreza, i to ih čini dodatno atraktivnijim iz ugla investitora. Naravno, drugi rizik koji se tu uvek razmatra je valutni rizik, zavisno od toga da li su u pitanju obveznice koje su evro indeksirane ili klasične dinarske obveznice, koje nose takav rizik. Ipak, uzimajući u obzir da je devizni kurs stabilan u poslednjih desetak godina, kao i da Srbija i dalje deluje dosta atraktivno po pitanju priliva kapitala iz inostranstva, može se proceniti da je takav rizik na srednji rok prihvatljiv iz ugla investitora koji ulažu u dinarske obveznice. Ako gledamo stvari iz ugla države, jasno je da u našem javnom dugu dominiraju ipak evroobveznice koje ne nose takav rizik, pa treba očekivati da bi i kod ovog specifičnog finansijskog instrumenta to dominantno bilo tako.
Da li se zelene obveznice mogu pripisati ciljevima investitora u vezi sa zaštitom životne sredine – da su obavezni da ulažu u održive projekte?
– U tome su posebno značajni primeri prihvatljivih troškova u finansiranju projekata za svaku od tzv. Zelenih kategorija: obnovljiva energija, energetska efikasnost, saobraćaj, održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama, sprečavanje kontrola zagađenja i cirkularna ekonomija i zaštita životne sredine i biodiverziteta i održiva poljoprivreda. Sve zajedno to se uklapa u definiciju onoga što i jeste osnovna ideja zelenih obveznica, a to je pitanje održivog razvoja, koje se nalazi u epicentru popularnosti danas. Naravno, sve se to odgovarajuće prati kroz obavezno redovno izveštavanje.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portal ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE
