Tog dana me je na ulaznim vratima zgrade sav uzrujan presreo stariji komšija uz saopštenje da „lift opet ne radi!“ Primetila sam da moj sagovornik nervozno gužva komad folije dok nabraja sve odgovorne za ovaj nemili događaj, a kada smo se konačno razišli, bacio je omot ispred vrata.
„Vidiš da je ionako sve prljavo, ni čistačica ne radi svoj posao“, bile su njegove reči i očigledno razlog da ne potraži kantu za smeće.
I zaista, zagađenje životne sredine kojem sam upravo posvedočila neće dovesti do ekološke katastrofe, ali je za jedan veoma mali procenat pogoršao situaciju. Kada se ovi mali procenti saberu, ono što imamo jesu ekološke posledice velikih razmera koje su mogle biti sprečene samo da je svako od nas postupao savesno.
A šta ako bismo preokrenuli situaciju? Da, umesto što sebi dopuštamo neodgovornost prema životnoj sredini uz izgovor „to je samo mali omot čokoladice, ništa strašno“, svi počnemo da je veoma malim doprinosima čuvamo.
Upravo ovo je ideja protopije, relativno novog društvenog koncepta koja nam kaže da do svih velikih promena u svetu treba da dođemo postepeno, sitnim, ali važnim koracima.
Monika Bjelskajt, futurista i osnivač istraživačke platforme Protopian Futures, objasnila je u svom predavanju, dostupnom na jutjub kanalu Google design, šta termin protopija znači.
Kako navodi, termin je skovao Kevin Keli, čuveni futurista i uednik magazina Wired. Reč protopija potiče od reči pronoja koja označava stanje suprotno paranoji – umesto da verujemo da je ceo svet protiv nas, pronoja, odnosno protopija, uveravaju nas da je ceo svet uz nas.
Protopija bi se mogla okarakterisati kao vid pokreta koji predstavlja alternativu postojećim konceptima distopije i utopije nudeći optimističnu viziju budućnosti.
I dok su distopija i utopija hipotetički društveni ekstremi koji su predmet brojnih naučno-fantastičnih ostvarenja, protopija je mnogo bliža realnosti. Štaviše, Bjelskajt tvrdi da mnogi već žive u skladu sa principima protopije dajući svoje skromne doprinose za bolju budućnost.
Umesto sanjarenja o nekakvoj nedostižnoj utopiji ili strahovanja od distopije, protopija nas navodi da sliku budućnosti kakvu priželjkujemo učinimo realnom tako što ćemo da je gradimo sada.
Kako svetle budućnosti nema bez zdrave životne sredine, lako je uočiti zašto je ideja protopije stapa sa pojmom ekologija.
Stanje životne sredine čini se beznadežnim, a ljudi prestaju da budu ekološki motivisani kada shvate da su, uprkos tome što voze električne automobile i koriste ekološke deterdžente, vazduh i voda i dalje zabrinjavajuće zagađeni.
Međutim, zastupnici protopije tvrde da će upravo ovi mali doprinosi zaštiti životne sredine sprečiti najgore klimatske scenarije, te da nas svako zasađeno drvo, svaki solarni panel i svaki električni automobil vode ka zelenijoj budućnosti.
Umesto da bespomoćno čitamo o plastičnom otpadu i šumskim požarima, protopija nas navodi da budemo kreativni kako bismo na sve moguće načine doprineli zaštiti prirodnih dobara. Ovo otklanja osećaj bespomoćnosti i stavlja nas u ulogu aktivnih boraca protiv klimatskih promena koji su uzeli budućnost planete u svoje ruke.
Istina je da ne možemo svi da postavimo solarne panele na krov ili da vozimio najnoviji električni SUV, ali tu su reciklaža, čišćenje javnih površina i brojna druga rešenja koja lako i besplatno možemo da primenimo.
Iako se o ovoj temi još uvek ne može naći mnogo članaka, osnovna zamisao je da je svaki, pa i najmanji doprinos boljem svetu važan. Zapitajmo se „šta ovoga trenutka mogu da učinim za bolji svet“, umesto što ćemo se moliti za čudo koje će u trenutku otkloniti sve naše nevolje.
Milena Maglovski
