Bili su u pravu kada su rekli da će mi, što sam starija, godine sve brže leteti. Zatvorili smo još jedno poglavlje pod rednim brojem 2024, a ja još uvek procesuiram 2020. godinu kada nas je pandemija uhvatila u klinč, a energetska kriza došla da zada finalni udarac.
Iako smo se nekako izvukli iz jedne od najtežih godina u novijoj istoriji čovečanstva, ne možemo reći da su nam naredne godine donele samo mir i blagostanje. Ipak, nada u neko bolje sutra tinjala je čak i onda kada su noći bile najmračnije, pa je tako čovečanstvo, uprkos ratovima, nemirima i brojnim prirodnim katastrofama, uspelo da i ove 2024. godine načini značajne korake ka svetlijoj budućnosti.
Za vas sam ovoga puta izdvojila tri uspešne priče u oblasti energetike i zaštite životne sredine koji inspirišu da zakoračimo hrabro i u ovu 2025. godinu i ne štedimo trud u sprovođenju zelene tranzicije jer nas godina za nama uči da će se svaki trud sigurno isplatiti.
Svet je dostigao rekordnih dva teravata solarne energije
Ranije prognoze da će svet u 2024. godini dostići dva teravata instaliranih kapaciteta solarne energije zvanično su se i obistinile, a lepe vesti podelio je Globalni solarni savet, međunarodna organizacija koja okuplja aktere iz solarne industrije širom sveta, početkom novembra 2024. godine.
Dok je solarnoj industriji bilo potrebno čak 68 godina, od 1954. do 2022, da dostigne prvi teravat kapaciteta, drugi teravat je postignut za samo dve godine što je pravi pokazatelj eksponencijalnog rasta solarne energije u svetu.
Od nekada sporadičnog izvora električne energije, solarne elektrane polako preuzimaju ulogu dominantnog generatora zelene energije koji, deleći tron sa ostalim obnovljivim izvorima energije, može da obezbedi lepšu i zdraviju životnu sredinu za sve nas.
Sledeći cilj solarne industrije je dostizanje osam teravata kapaciteta do 2030. godine, što bi činilo više od polovine od ukupno 11 TW obnovljivih izvora energije potrebnih za ostvarenje ambicioznih ciljeva UN postavljenih na klimatskom samitu u Dubaiju.
Evropska unija je usvojila revolucionarni Zakon o obnovi prirode
Priroda u Evropskoj uniji suočava se sa ozbiljnim izazovima, a zvanični podaci pokazuju da preko 80 odsto prirodnih staništa zahteva hitnu obnovu. Kao odgovor na ovu alarmantnu situaciju, Evropska komisija je u junu 2022. godine predložila Zakon o obnovi prirode, prvi takve vrste, koji ima za cilj ne samo očuvanje već i aktivnu obnovu prirode.
Dve godine kasnije, Savet Evrope je doneo istorijsku odluku usvajanjem ovog Zakona, čime je postavljen pravni okvir za obnovu najmanje 20 odsto kopnenih i morskih površina EU do 2030. godine, kao i svih ekosistema kojima je potrebna obnova do 2050. godine, navodi se u zvaničnom saopštenju Saveta.
Za staništa u lošem stanju, države članice će imati obavezu da do kraja decenije obnove najmanje 30 odsto njihovih površina, zatim 60 odsto do 2040. godine i 90 odsto do 2050. godine.
Među ključnim ciljevima su i povećanje brojnosti i raznovrsnosti oprašivača u Evropi, obnova populacija šumskih ptica, revitalizacija isušenih tresetišta i sadnja najmanje tri milijarde novih stabala na nivou EU do 2030. godine.
Rečni ekosistemi, koji su u mnogim delovima Evrope u kritičnom stanju, takođe su prioritet. Zakon predviđa da se do 2030. godine najmanje 25.000 kilometara reka vrati u slobodan tok, što podrazumeva uklanjanje prepreka stvorenih ljudskim delovanjem.
Države članice će biti obavezne da razviju nacionalne planove obnove prirode i redovno izveštavaju o svom napretku.
Oporavak ugrožene vrste risa
Budući da sam veliki ljubitelj mačaka, posebno me je obradovala vest o velikom povratku iberijskog risa- nekada najugroženije vrste velikih mačaka koji od 2024. godine više nije na listi kritično ugroženih vrsta. Naime, iberijski ris bio je na ivici izumiranja 2002. godine, kada je preostalo svega 62 zrele jedinke širom Španije i Portugala. Smatran jednom od najugroženijih mačaka na svetu, bio je uvršten na Crvenu listu Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) kao kritično ugrožen. Međutim, posvećeni napori za očuvanje tokom proteklih 20 godina povećali su njegovu populaciju na preko 2.000 jedinki, pa je od prošle godine iberijski ris svrstan u kategoriju „ranjive vrste“.
Ipak, borba za očuvanje svih dragocenih oblika života na planeti tek predstoji. U jednom od svojih najnovijih izveštaja, IUCN upozorava da trećini raža, ajkula i himera preti izumiranje. Nekontrolisan ribolov i ugrožavanje njihovih staništa dovelo je ove vrste na ivicu opstanka, baš kao i ostale stanovnike osetljivih morskih ekosistema.
Ništa bolja situacija nije ni na kopnu gde intenzivna urbanizacija, širenje poljoprivrede nauštrb prirodnih staništa, zagađenje životne sredine, krivolov i drugi faktori kritično umanjuju brojnost biljaka i životinja. Prema podacima IUCN-a, izumiranje je ozbiljna pretnja za čak 41 odsto vrsta vodozemaca, 26 odsto vrsta sisara, 12 odsto ptica i 21 odsto reptila.
I zato, hajde da u novu godinu zakoračimo sa velikom odlučnošću i upornošću jer je svaki, pa i najmanji doprinos zaštiti životne sredine, važan i može uneti odlučujuću promenu za opstanak vrsta.
Želim nam svima zelenu 2025. godinu i da ove prazne stranice koje su pred nama ispunimo lepim pričama poput ovih.
