U nastojanju da ograniči globalno zagrevanje, Evropska komisija postavila je ambiciozan cilj smanjenja emisija za 90 odsto do 2040. godine u poređenju sa 1990. Sve industrije moraju preduzeti konkretne korake kako bi uskladile svoje poslovanje s tim ciljem.
Međutim, avio-industrija planira da do 2050. godine više nego udvostruči putnički saobraćaj u poređenju sa 2019, što predstavlja značajan izazov za ostvarenje klimatskih ciljeva.
Organizacija Transport & Environment (T&E) analizirala je potencijalni uticaj ovog rasta na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Iako se sve češće koriste održiva avio-goriva (SAF) kao alternativa fosilnom kerozinu, predviđeno povećanje saobraćaja poništiće koristi ovih goriva. T&E procenjuje da će, uprkos unapređenjima u efikasnosti, avioni u 2050. trošiti 59 odsto više goriva nego 2019. godine.
Drugi problem u vezi sa daljim razvojem ove industrije jeste i sama održivost alternativnih goriva. Kako se navodi, evropska avio-industrija bi do 2050. godine mogla da koristi do 24,2 miliona tona bio-kerozina, ali ono što zabrinjava jeste podatak da bi četiri od pet litara ovog goriva moglo da dolazi iz sirovina koje nisu održive. U tom smislu, treba uzeti u obzir da se za proizvodnju bio-goriva često koristi poljoprivredno zemljište, što pospešuje dalju seču šuma kako bi se ovo zemljište pretvorilo u obradivo. Takođe, neke vrste bio-goriva ne donose velike uštede u emisijama kada se u obzir uzme ceo njihov životni ciklus – od proizvodnje do upotrebe.
Sa druge strane, e-goriva se proizvode korišćenjem obnovljivih izvora energije, poput energije sunca ili vetra, i hvatanjem CO₂ iz atmosfere ili industrijskih postrojenja. Ovaj proces ih čini održivijim izborom u poređenju sa bio-gorivima, jer smanjuju emisije tokom svog životnog ciklusa i ne zahtevaju korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Međutim, proizvodnja e-goriva je izuzetno energetski zahtevna. Da bi se proizveo jedan litar e-goriva, potrebna je velika količina električne energije, što znači da je njihova šira primena uslovljena razvojem kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije. Ukoliko se ti kapaciteti ne povećaju dovoljno brzo, avio-industrija neće moći da se oslanja na e-goriva kao ključni alat za dekarbonizaciju.
Alternativna goriva i dalje nisu dovoljno održiva da kompenzuju predviđeni porast saobraćaja. Ako se ne uvedu politike za ograničenje rasta avio-sektora, emisije iz ovog sektora neće se smanjiti dovoljno brzo, što bi moglo čak da dovede do dodatnih 960 miliona tona CO2 do 2050. godine.
Organizacija T&E apeluje na Evropsku komisiju da preduzme korake za zaustavljanje rasta infrastrukture, smanjenje poslovnih putovanja i rešavanje problema čestog letenja.
Energetski portal
