Globalno zagrevanje izaziva brojne negativne posledice za ekosisteme, pri čemu su posebno ugrožena ledena područja na severnoj hemisferi. Dok otapanje ledenih pokrivača uništava prirodna staništa za biodiverzitet u tom regionu, otapanje permafrosta nosi pretnju i za živa bića širom sveta, jer oslobađa drevne mikroorganizme i gasove koji mogu imati globalne posledice.
Permafrost predstavlja smrznuti sloj zemlje, koji je u tom stanju više od dve godine, a neretko i više hiljada godina. U ovom sloju zemlje nalaze se brojni mikroorganizmi, uključujući bakterije i viruse, zaključani i neaktivirani. Međutim, usled klimatskih promena i njegovog otapanja dolazi do njihovog oslobađanja i aktiviranja, što potencijalno predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi i drugih živih bića.
Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) podelio je na svom sajtu primer iz 2016. godine, kada je oslobođena bakterija koja uzrokuje vrlo opasnu bolest – antraks. Te godine stradalo je više od 2.500 irvasa na poluostrvu Jamal u Sibiru, a preko zaraženih životinja dospela je i do ljudi. Zabeležen je jedan smrtni slučaj i oboljenje mnogih ljudi.
Naučnici upozoravaju da se Arktik zagreva četiri puta brže od ostatka planete, što može da dovede do toga da slučaj iz 2016. godine ne bude više izolovan, već da dođe do oslobađanja velikog broja smrtonosnih mikroba. Podaci jedne studije, koje je preneo UNEP, pokazuju da se svake godine zbog otapanja permafrosta oslobađa prema dugačkoj skali oko četiri trilijarde mikroba. Kako bi se približilo razumevanje ovako velikog broja, on može da se objasni kao broj četiri kojem se dodaje 21 nula, odnosno 4.000.000.000.000.000.000.000.
Pročitajte još:
- Sadnja drveća na Arktiku bi mogla ubrzati globalno zagrevanje, upozoravaju naučnici
- Globalno zagrevanje otopiće 40 odsto permafrosta
- Globalni atlas tresetišta 2024 – ugroženi prirodni trezori ugljenika
Dodatno zabrinjava činjenica da se pomorski saobraćaj, ali i rudarstvo i druge industrije, razvijaju sve više u ovom području, zbog čega su ljudi fizički bliži potencijalnoj opasnosti, što može da olakša širenje bolesti.
Ne treba zaboraviti da je permafrost skladište za oko 1.500 gigatona ugljen-dioksida, što je gotovo dvostruko više od količine ovog gasa trenutno prisutne u atmosferi. Njegovim otapanjem dolazi i do oslobađanja emisija ugljen-dioksida i metana, dodatno pojačavajući efekat staklene bašte.
Zato su emisije gasova sa efektom staklene bašte hitan globalni problem koji mora biti rešen kako bi se izbegle potencijalno katastrofalne posledice, kako po klimu, tako i po zdravlje ljudi.
Ovome doprinosi i podatak da naučnici u ovom trenutku predviđaju da bi takozvani prvi dan bez leda na Arktiku mogao da bude već 2027. godine, dok se ranije očekivalo da će biti 2030. Dan bez leda zapravo predstavlja trenutak u kojem površina morskog leda pada ispod milion kvadratnih kilometara. Ovo predstavlja vrlo zabrinjavajuć podatak i poruku da postoje ozbiljne promene u klimi, gubitak koji će biti nepovratan. Promene imaju potencijal da uzgore arktički živi svet, poput polarnih medveda koji su već u opasnosti. Pored toga, led pomaže u odbijanju sunčeve svetlosti, a sa njegovim smanjenjem okean će upijati više toplote.
Neki podaci pokazuju da je u septembru 2024. godine zabeležena minimalna površina morskog leda za tu godinu i iznosila je 4,28 miliona kvadratnih kilometara, što je već sada značajno smanjenje u poređenju sa prethodnim decenijama.
