Energetska tranzicija je globalni proces u kojem učestvuju gotovo sve zemlje sveta. Cilj je izgraditi održiv i siguran energetski sistem koji može da odgovori na rastuću potražnju za energijom, istovremeno smanjujući negativan uticaj na životnu sredinu. Iako svaka država prilagođava svoj pristup u skladu sa sopstvenim mogućnostima, Evropa je postavila sebi još sveobuhvatniji i ambiciozniji cilj da postane prvi klimatski neutralan kontinent na svetu. Čista energija upravo predstavlja crvenu nit u postizanju ovakve tranzicije, s obzirom na to da energija čini oko 75 odsto ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji.
Transformacija energetskog sektora dovela je do razvoja važnih politika koje regulišu brojne oblasti. Od prelaska sa fosilnih goriva na niskougljeničnu i obnovljivu energiju, preko unapređenja energetske efikasnosti u industriji i zgradama, energetskog označavanja proizvoda, elektromobilnosti, do uvođenja pametnih brojila, integracije i digitalizacije energetskog tržišta.
Među najvažnijim politikama Evropske unije u oblasti energetske i klimatske tranzicije ističu se Evropski zeleni dogovor (eng. European Green Deal), „Fit for 55“ paket i Plan REPowerEU.
Evropski zeleni dogovor
Evropska komisija je 2019. godine usvojila dugoročnu viziju koja je ponela naziv „Evropski zeleni dogovor“, a koja se odnosila na postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Njim su postavljeni temelji za sve naredne politike i zakonodavne inicijative koje su u vezi sa održivim energetskim razvojem i smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte. U okviru „Evropskog zelenog dogovora“, 2021. godine donet je prvi Evropski zakon o klimi (eng. European Climate Law), postavljajući cilj da evropska ekonomija i društvo postanu klimatski neutralni do 2050. godine, kao i srednji cilj smanjenje neto emisija gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto 2030. godine u odnosu na 1990 godinu. Cilj neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2050. godine ovim zakonom postao je pravno obavezujući. Njime se propisuje da institucije Evropske unije i države članice imaju dužnost da preduzmu potrebne mere na nivou unije, kao i na nacionalnom nivou, kako bi ispunile cilj. Posebno se ističe da je potrebno u obzir uzeti važnost promovisanja pravičnosti i solidarnosti među državama članicama.
Evropski zakon o klimi uključuje i mere za praćenje napretka i prilagođavanje akcija u skladu sa tim, a na osnovu određenih postojećih sistema. Kao primer navodi se Uredba o upravljanju Energetskom unijom (eng. Regulation on the Governance of the Energy Union), koja treba da pomogne Evropskoj uniji da postigne svoje klimatske i energetske ciljeve, postavljajući zajednička pravila za planiranje, izveštavanje i praćenje. Ona treba da osigura da planiranje i izveštavanje budu u skladu sa ciljevima i ciklusima ambicija koje su definisane u Pariskom sporazumu. Takozvani NECP, može da se navede kao još jedan primer, a predstavlja desetogodišnje nacionalne energetske i klimatske planove zemalja Evropske unije. U okviru njih države članice iznose na koji način će se posvetiti temama dekarbonizacije, energetske efikasnosti, energetske sigurnosti, unutrašnjeg tržišta energije i istraživanju, inovacijama i konkurentnosti.
Evropska komisija je u februaru 2024. godine preporučila da se u Evropski klimatski zakon uvrsti i dodatni srednji cilj, a to je 90 odsto manje emisija do 2040. godine, ali se na zakonodavni predlog ove preporuke i dalje čeka. Treba dodati da Evropski zeleni dogovor u srž tranzicije postavlja ljude, zbog čega se teži da tranzcija bude pravedna, pogotovo posvećujući pažnju onima koji su ranjivi u čistoj tranziciji i koji su najviše pogođeni posledicama klimatskih promena. Ovo uključuje i značajna ulaganja kroz fondove i druge finansijske instrumente. Kao primer, navodi se Fond za pravednu tranziciju (eng. Just Transition Fund), kojim se podržavaju radnici i regioni u razvijanju novih veština i napretka u zelenoj ekonomiji i Fond za socijalnu klimu (eng. Social Climate Fund), koji je namenjen za podršku ugroženim grupama za investicije u energetsku efikasnost ili energetsku sanaciju zgrada, čisto grejanje, integraciju obnovljive energije i drugo.
U FOKUSU:
- Izazovi konkurentne proizvodnje energije na globalnom tržištu
- INEKP – Srbija na putu održivosti
- Gde su nestali sokolovi?
„Fit for 55“ paket
Dok je Evropski zeleni dogovor dugoročna vizija Evropske unije da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine, Paket“Fit for 55“ predstavlja konkretne zakonodavne predloge kako bi vizija bila ostvarena. Ovaj paket predstavljen je 2021. godine, a njegov naziv odnosi se i na glavni cilj koji postavlja, a to je smanjenje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Njime je obuhvaćena revizija nekoliko značajnih direktiva u oblasti ostvarenja klimatskih ciljeva Evropske unije. Reč je o Direktivi o obnovljivoj energiji (eng. Renewable Energy Directive – RED), Direktivi o energetskoj efikasnosti (eng. Energy Efficiency Directive – EED), Direktivi o energetskoj efikasnosti zgrada (eng. Energy Performance of Buildings Directive – EPBD), Direktivi o oporezivanju energije (eng. Energy Taxation Directive) i Paketu o gasu i vodoniku (eng. Gas and Hydrogen Package). Revizije se odnose na usklađivanje postojećih pravnih okvira sa ciljem koji je postavljen „Fit for 55“ paketom.
Paket „Fit for 55“ uključuje brojne oblasti koje je potrebno unaprediti. Sistem EU za trgovinu emisijama (EU ETS) kroz ovaj Paket postaje ambiciozniji na više načina, a jedan od njih je i proširenje na emisije iz pomorskog saobraćaja.
Kako bi bio ostvaren glavni cilj postavljen Paketom „Fit for 55“, on postavlja brojne dodatne ciljeve. Kao prvi cilj, navodi se prelazak sa fosilnih goriva na niskougljenične i obnovljive izvore energije. Reforma Sistema trgovine emisijama EU, predstavlja naredni cilj i uključuje uvođenje strožih pravila, kao i njihovo proširenje na dodatne sektore. U ove ciljeve ubraja se i smanjenje emisije u sektorima kao što su transport, zgrade, poljoprivreda i otpad, a obuhvata i emisije u sektorima korišćenja zemljišta i šumarstva. Govoreći o konkretnim emisijama, posebna pažnja usmerena je na smanjenje metana. Kao još jedan primer dodatnih ciljeva, može da se navode osnivanje fondova kojima se obezbeđuje finansijska podrška u procesu prelaska na zelenu ekonomiju.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA