U toku je izrada novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji će, prema rečima ministarke Zorane Mihajlović doprineti tome da se ova oblast razvija, što bi doprinelo većim prihodima u državi i boljim investicijama u rudarstvu.
Kako je ministarka ranije navela, novi zakon je moderan, pa investitorima omogućuje sigurnost – da efikasno i brzo uđu u istraživanje, a kasnije i u eskploataciju. I zaštita životne sredine je u fokusu te se kroz ceo zakon prožima to da ona bude dodatno ispoštovana kroz definisane procedure.
“Udeo rudarstva u 2015. godini u BDP-u iznosio je 2,1 odsto, dok je prošle godine to bilo 1, 6 odsto. Naš cilj je da za četiri godine on bude 4 odsto”, rekla je ministarka.
Međutim, iz Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) poručuju da je novi zakon gori nego prethodni.
“Napisan je tako da se još više redukuje mogućnost učešća javnosti ida se još više onemogući zaštita životne sredine. Ovaj zakon omogućava da se praktično cela teritorija naše zemlje pretvori u istražno i eksploataciono polje. Rudarstvo kako je predstavljeno u ovom zakonu apsolutno ne uzima u obzir da je na planeti klimatsko vandredno stanje i podrazumeva da će Srbija da iskopa preko dve milijarde tona uglja i emituje preko dve milijarde tona ugljen-dioksida (CO2) samo iz uglja”, kaže Zvezdan Kalmar iz Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji.
Pročitajte još:
Kako objašnjava, ukoliko bude usvojen novi zakon, štete po životnu sredinu biće nepojmljive. Prema njegovim rečima potpuno je neprihvatljivo ne uzeti u obzir ogromne štete koje ćemo pretrpeti kroz gubitak vodnih resursa, zemljišta, zatim eroziju tla i dr.
“Apsolutno je neprihvatljivo da se rudarstvo pretvara u ekonomsku aktivnost koja ima apsolutno nedodirljivi prioritet u odnosu na sve drugo. Predlog zakona o rudarstvu celu teritoriju Srbije proglašava jednim ogromnim rudarskim poljem na kome svaki preduzimač može da odluči da se bavi istraživanjima, bez obaveze da se uradi procena uticaja na životnu sredinu, posledice po druge ekonomske i društvene aktivnosti”, ističe Kalmar.
Kako je naveo, svi građani Srbije su vlasnici svih prirodnih resursa i niko nema pravo da po automatizmu svaku rudu proglasi strateškim mineralom, kao i da proglasi javni interes.
“Nedopustivo da se rudna renta naplaćuje na dobit od prodaje. U celom svetu naplaćuje se renta po jedinici iskopane rude i ti procenti se kreću od 10 do 20 odsto, pa čak i do 50 odsto. Način na koji predlog zakona tretira način korišćenja rudne rente je direktno štetan po državu. Naime, zašto bi država iz dobiti od rudne rente, izdvajala sredstva za štete, rekultivacije, zatvaranje rudnika, kada je normalno da se te stvari pokrivaju iz sredstava rudarskih kompanija”, pita se Zvezdan Kalmar i zaključuje da je neophodno ponovo napisati Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Milica Radičević
