Koje ste delove planete do sada sve videli zagađene? Koji deo vas je najviše zapanjio? Jasno nam je sad već da je otpad svuda. Nalazimo ga kao ukras na vrhovima drveća, zakopano blago ispod peska na plažama, pa čak i u našim telima u vidu mikroplastike. Čovekova sposobnost da zagadi izašla je izvan granica planete, naših oblaka i plavog neba, uspevši se čak do svemira.
Decenijama unazad, zahvaljujući čovekovim izumima, svemirske letelice kruže oko Zemlje, donoseći nam mnoga otkrića. Iz godine u godinu, broj raketa, satelita i drugih objekata u svemiru se povećava. Delovi lansiranih raketa i satelita ostaju zarobljeni u svemiru, mnogi objekti i neki neispravni sateliti se izgube, nakon čega postaju svemirski otpad. Još 2021. godine, NASA je objavila da 27.000 komada svemirskog otpada prate senzori globalne mreže za nadzor svemira, a da je njihov stvaran broj mnogo veći.
Kretanje svemirske letelice meri se u brzini od preko 10 hiljada milja na sat i upravo to dovodi do opasnosti. Velikom brzinom kreće se i svemirski otpad, zbog čega bi sudar njega i objekta u svemiru, bilo da je reč o satelitima ili još strašnije objektima u kojima ljudi borave u svemiru, bio koban.
Sateliti danas imaju važnu ulogu u mnogim sferama, od političkih i bezbednosnih, do meteoroloških, zbog čega naučnike širom sveta i svetsku svemirsku industriju porast količine svemirskog otpada veoma zabrinjava.
Govoreći o planeti, nije isključivo da ovakav otpad može da uđe u našu atmosferu i padne na tlo. Za primer uzmimo ostatke kineske rakete koji su se vratili u Zemljinu atmosferu. Na sreću, očekivalo se da će se vratiti, zbog čega je povratak bio pod kontrolom.
Iako i dalje, na sreću, ne postoji zabrinutost da bi svemirski otpad mogao da nanese veću štetu za živi svet na planeti, ne bih isključila jednu stvar. Kada su plastični predmeti počeli da se proizvode, čak i kada ih je bilo 27.000, koliko je najmanje sada svemirskog otpada, niko nije slutio do kolike opasnosti takav trend može da dovede u budućnosti. Da li je tada iko razmišljao da će milioni krupnog plastičnog otpada završiti u prirodi i da li je bio zamislivo da oni mogu da uzrokuju milijarde mikroplastike koja je na kraju pronađena u telu čoveka?
U nadi da smo kao čovečanstvo naučili lekciju, te da ćemo zaustaviti širenje ovog otpada i potencijalne opasnosti od njega, do sledećeg bloga,
Katarina Vuinac
