Složićete se sa mnom da je fino uređen akvarijum – čist, diskretno osvetljen i ispunjen egzotičnim ribicama, jedan od najlepših prizora u svakom enterijeru. Sećam se da sam, kao mala, satima hopnotisano posmatrala taj mali, zastakljeni ekosistem i pitala se zbog čega ovakvu divotu nema ama baš svaka kuća?
Spoznaja je došla nekoliko godina kasnije kada sam i sama postala vlasnica dve zlatne ribice i dala se uveriti koliko su ta, naizgled čista stvorenja, zapravo prljava. Ako me sećanje dobro služi, akvarijum sam čistila na svaka dva dana, no moj trud nije bio duga veka pa sam ih najzad pokonila prijatelju koji je bio nešto vičniji akvaristici.
Nažalost, oni koji su prokleli dan kada su nabavili akvarijum, uglavnom nemaju tu mogućnost da ih nekome poklone (čitaj, utrape), pa jadne ribice često dožive tragičnu sudbinu, a sadržaj akvarijuma – op, u kanalizaciju!
No, nije mi namera da vam kvarim raspoloženje – ovo vam pričam kao uvertiru za jednu zanimljivu priču o Palićkom jezeru koju je pre nekoliko dana objavio RTS.
Znate, kada ste vlasnik bilo kog ljubimca, to onda zahteva veliku odgovornost i tu ne mislim samo na odgovornost prema životinji, već i prema životnoj sredini. Recimo, napuštanje pasa lutalica jedan je glavnih pokazatelja neodgovornosti vlasnika koji time kompromituju higijenu u gradu, bezbednost ljudi i dobrobit same životinje.
Naspram ovoga, prosipanje akvarijumske vode u kanalizaciju deluje bezazleno, zar ne? Istina je daleko od ovoga jer tropske vrste iz akvarijuma na taj način mogu dospeti u životnu sredinu, a onda…
Zbog čega je Palićko jezero zeleno?
Tropska biljka vodena salata je raskošan ukras brojnih akvarijuma i pravo osveženje za umorne oči ukućana. Ipak, mesto joj nije u slatkim, stajaćim vodama Srbije jer, kao što rekoh, u pitanju je tropska biljka koja je takođe invazivna vrsta. Pa kako je onda došlo do toga da ceo jedan segment Palićkog jezera, koji je namenjen za prečišćavaje voda, bude prekriven ovom biljkom i sada više liči na zeleni tepih nego na vodnu površinu.
Pogodili ste, biljka je iz akvarijuma putem kanalizacije dospela do Palićkog jezera i tu se munjevito proširila na celokupnu površinu, ne ostavljajući prostora ni za jednu drugu biljku – kako to inače rade invazivne vrste.
Žika Reh iz Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Gradske uprave Subotice rekao je za RTS da ova biljka čak može pomoći u eliminisanju nekih štetnih jedinjenja iz vode poput azota i fosfora. Ipak, ova ukrasna akvarijumska biljka pod budnim je okom nadležnih službi koji su primorani da je mehanički suzbijaju gde god je to potrebno.
Slični incidenti dešavaju se širom sveta gde, pored vodene salate, i druge invazivne tropske vrste na isti način dospevaju u životnu sredinu i tamo potpuno menjaju pejzaž i dinamiku ekosistema.
Ono što je posebno interesantno je i pitanje kako tropske vrste, koje ne podnose niske temperature baš najbolje, opstaju u kontinentalnoj klimi? Odgovor, naravno, leži u klimatskim promenama koje zime i jesen čine sve toplijim, a leta nepodnošljivo vrelim i vlažnim, pa se tropske vrste osećaju kao kod kuće.
I dok prosečne temperature iz godine u godinu rastu, a snega zimi nema „ni za lek“, tropske biljke, poput vodene salate, bujaju i potiskuju domaće vrste. Možda ćemo kroz nekoliko godina imati drastično izmenjenu floru i faunu, sa klimom koja više ne pogoduje domaćim vrstama i na čije će mesto doći egzotične biljke i životinje. To je samo još jedna od posledica klimatskih promena na koju moramo biti spremni, a slučaj sa Palićkim jezerom ukazuje nam na to da ovaj scenario i nije tako daleko.
