U vreme krize, kao što je ova s kojom se sada suočavamo usled pandemije virusa COVID-19, adekvatna higijena i pristup čistoj vodi od ključnog su značaja.
Isto toliko je važan i set mera kojima se na odgovarajući način rešavaju izazovi s kojima se suočavamo. Ovo važi kako za vanredne zdravstvene situacije, tako i za druge vrste društvenih izazova i nepogoda.
Mada se fokus poslednjih nedelja i meseci usmerio na adekvatnu zaštitu od pandemije, postizanje dugoročne otpornosti na klimatske promene zahteva jasniji uvid u mnogobrojne međusobno povezane probleme koji utiču na zdravlje ekosistema i društvenu dobrobit u različitim regionima. Klimatske promene često pogoršavaju ove probleme i izazove.
Prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu o Klimatskim promenama, njihovom uticaju i ugroženosti Evrope, smatra se da su jugoistočna i južna Evropa u velikoj meri izložene posledicama izazvanim klimatskim promenama.
To znači da se ovaj region suočava sa najvećim rizikom od klimatskih promena i da postoji veliki broj ugroženih sektora i oblasti, koje uključuju vodne resurse i ekosisteme, kao i vodnu infrastrukturu. Projekcije klimatskih promena za Zapadni Balkan govore da će u narednih nekoliko decenija doći do povećanja broja nepogoda izazvanih ekstremnim vremenskim uslovima.
Predviđa se da će promena namene zemljišta biti dominantni faktor u utvrđivanju dostupnosti vode u kratkoročnom, a da će intenzitet klimatskih promena verovatno postati primarni faktor u dugoročnom periodu.
U fokusu:
Međunarodni panel o klimatskim promenama (IPCC) takođe je identifikovao Zapadni Balkan kao jedno od najugroženijih područja u Evropi. Ovaj region će se suočiti sa porastom temperature do vrednosti iznad evropskog proseka, kao i promenama u obrascima padavina, što će uzrokovati rizik od poplava, duže sušne periode, eroziju zemljišta i šumske požare.
Klimatske promene će najverovatnije izazvati i negativne posledice koje će dovesti do znatnog gubitke staništa, ali i do ekonomskih i ljudskih gubitaka. Poplave iz 2014. godine pokazale su da region Zapadnog Balkana nije spreman niti adekvatno opremljen da se izbori sa nadolazećim opasnostima izazvanim klimatskim promenama. Mada su od 2014. godine izvršena poboljšanja sistema sprečavanja i zaštite od poplava, skorašnje poplave iz 2019. i 2020. godine pokazale su da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se adekvatno rešio ovaj i drugi problemi.
Reke se smatraju jednim od najproduktivnijih ekosistema i važnih područja biodiverziteta, i one igraju izuzetno značajnu ulogu u našim životima budući da obezbeđuju suštinska dobra i brojne usluge koje nudi ovaj ekosistem. Na primer, reka Vojuša (Vjosa) koja protiče kroz Grčku i Albaniju, ima regionalni, ali i evropski značaj.
Međutim, ovaj jedinstveni resurs izuzetnih prirodnih i društvenih dobara ugrožen je projektima izgradnje oko 40 hidroelektrana, kojima bi se narušio celokupan ekosistem. Ako se planovi realizuju, ovo slivno područje će se pretvoriti u niz akumulacionih jezera koja će uništiti prirodni rečni tok i funkcije biodiverziteta.
Projekat „Sačuvajmo poslednju divlju reku slobodnog toka u Evropi – Vojušu” trenutno je usmeren na sprečavanje negativnog razvoja izgradnje s ciljem da se ovaj rečni sliv proglasi prekograničnim zaštićenim područjem.
Upravljanje konkurentskim odnosom ekosistema i društvenih potreba i prioriteta ključni je izazov u uspostavljanju ravnoteže između dobrobiti ljudi i zdravlja ekosistema i očuvanja biodiverziteta. Razvoj očuvanja biodiverziteta i ekosistema u slivu Vojuše od suštinske je važnosti kako bi se obezbedila zaštita kritičnih slatkovodnih ekosistema, i u isto vreme time omogućila podrška lokalnim zajednicama.
Tekst priredile: Kristin Mejer i Sofija Tvaradže iz IUCN Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, Beograd
Tekst u celini možete pročitati u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.
