Kada razmišljam o posledicama klimatskih promena, do sada mi se činilo da se najviše osećaju tokom zime. Možda zbog toga što smo naučeni da uz Novu godinu i Božić vezujemo snežne dane, a sve su ređi. Iako su i leta toplija, drugačije se oseća jer vrućine očekujemo, pa koji stepen više nije toliko neočekivan. Da su zime sve toplije, a leta hladnija, možda bi se drugačija priča pričala. Ipak, moj godišnji odmor ovog leta demantovao mi je dosadašnja razmišljanja.
Na obali Dalmacije leta provodim celog života. Zahvalna na belom kamenu i čistom moru, ipak sam malo zavidila onima koji posećuju druge destinacije zbog jednog – kako je more prijatno toplo. Zimogrožljiva po prirodi, nikada nisam uspela da se naviknem na niže temperature Jadranskog mora. Zbog toga sam po navici prvi korak u susret moru napravila bojažljivo, a onda kako bi glasili senzacionalistički naslovi – dogodilo se čudo! More je po prvi put bilo dovoljno toplo za mene – veće sreće nema. Moja radost nije trajala dugo, zato što je kroz naredne dane temperatura vazduha bila toliko visoka, a dane i noći pratio je jugo koji mogu da objasnim ovako – zamislite veliki fen za kosu koji ispušta vreo vazduh od kojeg ne možete da dišete. I kada je jedini izvor osveženja moglo da bude more, ono je bilo na granici neprijatno toplog. Kako ne bih zaključak donela sama, razgovarala sam sa meštanima koji su mi potvrdili da ne pamte kada je toliko uzastopnih nedelja bilo bez kiše, zahlađenja i bure – hladnog vetra.
U istom trenutku, severnije i ne tako daleko od moje destinacije, dešavalo se nešto sasvim suprotno. Zagreb, Slavonski Brod, Beograd i druge gradove regiona pogađalo je snažno nevreme, koje je uzrokovalo gubitak ljudskih života, povrede, nestanak struje i velike materijalne štete.
Ono o čemu sam zapravo htela da pišem jeste fenomen El Ninjo, a kako bih približila njegovo objašnjenje, predstavila sam primer blizak nama. Zagrevanje Pacifika, poznato je zapravo kao El Ninjo, a porastom temperature u okeanima menjaju se vremenske prilike i na kopnu, dovodeći do toplotnih talasa i suša na nekim mestima, a na drugim do nevremena praćenim olujama.
Promena klime već se oseća toliko da su predviđanja da bi 2023. godina mogla da bude i najtoplija od kako se od sredine 19. veka prati temperatura, a naučnici kažu da je El Nino tek na početku.
Ekstremne promene klime podogile su i druge države širom sveta. Nedavno je u medijima kružila vest o Dolini smrti u Kaliforniji u kojoj je premašeno 50 stepeni, a klimatske katastrofe nisu zaobišle ni nama bliže države. Naime, Grčka ostrva Rodos, Evija i Krf suočavaju se sa požarima, koji su propraćeni najavom da će u narednim danima temperatura rasti i do 45 stepeni Celzijusa. Slično kao i u Hrvatskoj, delove Italije pogađaju različite ekstremne neprilike, pa dok se Sicilija bori sa požarima, Lombardija je suočena sa snažnim olujama.
I ako se klimatske promene tokom leta ogledaju u još višim temperaturama, jedna vest pokazala je i drugačiju mogućnost, pa je tako u delu Slovenije zabeležen drastičan pad temperature. Na planinskom vrhu Kredarica beleži se temperatura od jednog stepena Celzijusa, a kamere su snimile i snežne pahulje.
Ekstremne vremenske (ne)prilike postaju sve češće i intenzivnije, a naučnici ovakvim promenama pripisuju čovekov uticaj i povećanje efekta staklene bašte. Ako je za verovati da je fenomen El Ninjo tek na svom početku, a da nam već donosi velike negativne promene, akcija vlada na svetskom nivou morala bi da postane još hitnija i oštrija.
Katarina Vuinac
