S obzirom na to da je Nemačka postavila cilj udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije od 65 odsto do 2030. godine, čini se da je s 52 odsto električne energije dobijene iz obnovljivih izvora u prvom tromesečju 2020. godine na dobrom putu da to i postigne. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se taj trend zaustavlja zbog usporavanja izgradnje novih vetroelektrana i solarnih elektrana. Kako je objavljeno u saopštenju Nemačkog udruženja energetskih i vodnih industrija (Bundesverband der Energie- und Wasserwirtschaft – BDEW) i Centra za istraživanje solarne energije i vodonika (Zentrum für Sonnenenergie und Wasserstoff-Forschung – ZSW) u Štutgartu, u poređenju s potrošnjom energije iz fosilnih goriva, obnovljivi izvori energije su zabeležili porast od 7 odsto u odnosu na 44,4 odsto u istom razdoblju prošle godine.
Olujni vetrovi i obilje sunca
Energija vetra (43 milijardi kWh iz kopnenih vetroparkova i 9 milijardi kWh iz priobalnih vetroelektrana), solarna energija (7 milijardi kWh) i drugi izvori obnovljive energije generisali su tako 77 milijardi kWh u poređenju sa 67 milijardi kWh u prvom kvartalu 2019. godine. Standardnim merenjem potrošnje električne energije u Evropskoj uniji, u javnu mrežu je isporučeno ukupno 148 milijardi kWh, čime je udeo energije iz konvencionalnih elektrana na ugalj i gas, kao i nuklearnih postrojenja, iznosio 48 odsto (151 mlrd. kWh u prvom tromesečju 2019.). Porast udela obnovljivih izvora energije od 7 odsto dogodio se uz istovremeno zatvaranje konvencionalnih elektrana i uticaj pandemije koronavirusa na industriju, navodi se u saopštenju BDEW-a i ZSW-a. Rekordan rast obnovljivih izvora energije u prvom tromesečju usledio je nakon gašenja nemačke nuklearne elektrane „Philippsburg 2“ krajem 2019. godine i privremenog stavljanja elektrana na smeđi ugalj (lignit) u stanje mirovanja.
Napominje se, takođe, da su na porast uveliko uticali olujni vetrovi u februaru i obilje sunčeve energije u martu. Naime, zahvaljujući olujnom vetru, nemačke vetroelektrane su u februaru proizvele 20,9 TWh električne energije, što je za sada najveći iznos zabeležen u jednom mesecu. Taj trend se, međutim, ne bi mogao primeniti za čitavu 2020. godinu, upozoravaju BDEW i ZSW, ukazujući na trenutnu neodlučnost investitora i usporavanje izgradnje novih vetroelektrana i solarnih elektrana. Neki stanovnici Nemačke se, pozivajući se prvenstveno na zdravstvene razloge, odupiru izgradnji novih vetroelektrana i dodatnih dalekovoda za prenos električne energije iz priobalnih vetroelektrana na Severnom moru do industrijskog juga Nemačke.
„Rekordni rezultati obnovljivih izvora energije u suprotnosti su s usporavanjem ulaganja u nova postrojenja, što bi, ako se ne ubrzo ne otkloni, nemački cilj od 65 odsto moglo učiniti teško ostvarivim“, rekla je čelnica BDEW-a Kirstin Andre. „Pandemija koronavirusa dodatno je pogoršala ekonomsku situaciju“, dodala je Andre. Takođe, s obzirom na već primetan pad ulaganja u nove projekte obnovljivih izvora energije, član izvršnog odbora ZSW-a, Fritjof Štajs, izrazio je mišljenje da će kriza koronavirusa dodatno smanjiti ulaganja te da će se ulagači okrenuti trenutno manje rizičnim projektima.
Uticaj pandemije koronavirusa
Inače, kako se navodi u drugom saopštenju o uticaju krize koronavirusa, u Nemačkoj se trenutno koristi 8,7 odsto manje električne energije nego početkom marta, dok je u ostalim zemljama pad potrošnje još veći. Značajno smanjena industrijska proizvodnja, prazne poslovne zgrade, zatvoreni restorani i prodavnice i ostale mere sprečavanja širenja zaraze koronavirusom takođe imaju vidljiv uticaj na potrošnju električne energije u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama. Iako se u početku beležio tek umereni pad, potrošnja električne energije značajno se smanjila u posljednje dve nedelje, što je posebno vidljivo u poređenju s prethodnim nedeljama.
Pročitajte još:
Pretprošle nedelje je potrošnja električne energije bila 7,4 odsto manja nego prve nedelje marta, a samo u prva tri dana 14. sedmice u godini (od 30. marta do 5. aprila 2020.), pad u odnosu na 10. sedmicu (od 2. marta. do 8. marta 2020.) iznosi čak 8,7 odsto. Pandemija koronavirusa utiče i na potrošnju električne energije u drugim evropskim zemljama. U Italiji je potrošnja u prva tri dana prošle nedelje bila 30 odsto niža u odnosu na početak marta, u Francuskoj je zabeležen pad od 20 odsto, u Španiji 19, a u Nizozemskoj 18 odsto.
Budući da stanovništvo sada većinu vremena provodi kod kuće, u samoizolaciji ili karantinu, pa su mnogi primorani na rad od kuće, očito je da se najveći deo potrošnje električne energije sada ostvaruje u domaćinstvima.
Izvor: S.F./Ekovjesnik
