U ponedeljak 29. maja, Skupština Republike Srbije usvojila je globalni sporazum za borbu protiv klimatskih promena, poznatiji kao „Sporazum iz Pariza„. Time je Srbija postala zemlja potpisnica koja je i ratifikovala Pariski sporazum i obavezala se da doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Od 163 prisutna poslanika, za ratifikaciju Pariskog sporazuma je glasao 141 poslanik, protiv je bilo dva, a jedan od poslanika je bio uzdržan.
Ratifikacija Sporazuma iz Pariza potvrđuje opredeljenost naše zemlje da učestvuje u međunarodnim procesima kao ravnopravni partner, ali i povećava mogućnosti korišćenja sredstava međunarodnih fondova za postizanje ciljeva i razvoj praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Sporazum iz Pariza ima za cilj smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na nivo koji će ograničiti rast temperature na globalnom nivou ispod 2oC. Naučnici ovu granicu smatraju kao granicu sigurnosti, nakon koje promene klime postaju takve da je mogućnost prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove značajno smanjenja.
Sporazum iz Pariza usvojen je na 21. Konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime (COP 21), a stupio je na snagu 4. novembra 2016. godine. Uslov za stupanje na snagu bio je da najmanje 55 država članica ratifikuje Sporazum, koje istovremeno predstavljaju i minimum 55% GHG globalnih emisija.
Sporazum stupa na snagu za svaku državu članicu nakon ratifikacije na nacionalnom nivou. Period sprovođenja Sporazuma iz Pariza započinje 2021. godine.
(izvor: Klimatske promene)
