Sa drugom cevi kojom će stizati crno zlato iz Mađarske može se pregovarati i o budućoj visini taksa za transport preko „Janafa”, koji nam je za sada jedini pravac za dotok ove sirovine.
Srbija bi osim Jadranskim naftovodom „Janafom”, kojim stiže skoro tri četvrtine ukupnih količina crnog zlata do Rafinerije u Pančevu, ubuduće mogla sirovinu da dobije iz još jednog naftovoda. Reč je o projektu koji je već duže vreme aktuelan, a o kome je tokom obraćanja iz Budimpešte govorio i predsednik Srbije. On je istakao da je sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom razgovarao o izgradnji naftovoda dužine više od 200 kilometara.
Budući da se nafta koju kupujemo doprema tankerima do terminala u Omišlju, a dalje preko Jadranskog naftovoda („Janaf”) do Rafinerije u Pančevu, dobro je da postoji novi pravac snabdevanja, ne samo da ne zavisimo od tog jednog pravca već bi se ostvarile i uštede zbog mogućnosti kupovine povoljnije uralske nafte i nižih transportnih troškova.
Od kada su uvedene sankcije Rusiji, „Gaspromnjeftu” u Srbiji je zabranjen uvoz ruske nafte. Novim cevima bi se povezali na naftovod „Družba”, koji „izvire” u Rusiji i koji trenutno nije obuhvaćen sankcijama Evropske unije.
Pročitajte još:
- Zapadni Balkan: Organizacije civilnog društva pozivaju Evropsku komisiju da pojača podršku za pravednu tranziciju
- „Žeđ“ za energijom raste, najbogatiji naftom najavljuju zeleni bum
- Izmenjene globalne prognoze za potražnju nafte u naredne dve godine
Prof. dr Dragan Govedarica sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu kaže da je ovo dobar potez jer konačno imamo i drugi pravac snabdevanja. Naftovod „Družba” radi i tim pravcem će i ubuduće stizati nafta ne samo do Mađarske već i Nemačke, Poljske, Slovačke i Češke jer se sve ove zemlje snabdevaju ovim pravcem. „Družba” je sa oko 4.000 kilometara najduži naftovod u Evropi i svetu. Dubravka Đedović, ministarka energetike, u više navrata je ponovila da je važno što će ovaj alternativni pravac smanjiti ukupne troškove transporta u odnosu na transport do Omišlja, a zatim naftovodom do granice sa Srbijom.
Transportni troškovi su jedan od ključnih segmenata, ali kada se dobije još jedan pravac, onda će i odnosi biti drugačiji u smislu da se može razgovarati na drugim osnovama i pogađati kolika će taksa za transport biti preko Hrvatske, a kolika preko Mađarske, što doprinosi mogućnosti da se i cena snizi.
Iako je uvek dobro kada postoji alternativa, upućeni u naftne prilike u zemlji kažu da bi bilo još bolje da smo našli novi izvor snabdevanja naftom i da smo se okrenuli nekoj zemlji koja ima izlaz na more. Mađarska jeste pošteđena sankcija kao članica EU jer nema izlaz na more pa može da kupuje rusku naftu, ali šta ako EU zabrani Mađarskoj da Srbiji isporučuje rusku naftu preko novog naftovoda?
Zato bi sigurnija alternativa bile Rijeka, Ploče, Bar, Drač, Solun i Konstanca, jer je reč o pet-šest drugih pravaca i različitih izvora snabdevanja naftom, a ne samo nove cevi i jednog snabdevača. – Uvek u ovako velikim energetskim projektima treba videti kakva je isplativost posla. Jer ako napravimo alternativni naftovod, a nemamo nafte tim pravcem, opet smo u problemu – kaže ovaj izvor.
Izvor: Politika
