Konferencija ArchyEnergy, održana prvi put u Novom Sadu, privukla je veliku pažnju stručnjaka iz oblasti zelene arhitekture i održive gradnje. Događaj je trajao dva dana, a konferencijski deo je okupio oko 400 posetilaca prvog dana i 300 drugog dana, dok je sajamski prostor privukao preko 1.000 ljudi. Čak četvrtina brendova rezervisalo je mesto za sledeću konferenciju ArchyEnergy 2025.
Događaj je bio izuzetno medijski praćen, sa izveštajima na preko 20 internet portala i preko 40 lokalnih televizijskih stanica. Takođe, segmenti konferencije bili su uključeni u jutarnje programe na TV Vojvodina i TV Nova. Na društvenim mrežama, objave su bile široko deljene, sa preko 500 deljenja na Instagramu i 300 na LinkedInu, navodi se u saopštenju.
Organizatori su izrazili ponos zbog visokokvalitetne organizacije i odličnog odziva stručne javnosti, a pohvale i čestitke učesnika pružaju motivaciju za dalji rad.
Tematski fokus konferencije ArchyEnergy 2025
Za ArchyEnergy 2025 najavljene su teme koje će obuhvatati širok spektar aktuelnih pitanja, uključujući pametno stanovanje, reciklirane PVC sisteme budućnosti, i vezu između aluminijuma i arhitekture. Planirane su diskusije o izradi i ugradnji stolarije – RAL ugradnji, građevinskim materijalima kao što su opekarski proizvodi (cigla, crep, blok), kao i o Demit fasadama – termoizolaciji domova stiroporom naspram kamene vune. Takođe, biće reči o projektovanju hotela i objekata javne namene, BIM i parametrijskom modelovanju, zaštiti kulturnog nasleđa, objektima od značaja, urbanizmu i pejzažnoj arhitekturi.
Uvidi sa panel diskusija
Učesnici prvog panela, Inovacije u dizajnu stambenih i poslovnih kompleksa, raspravljali su o tome kako inovacije u arhitekturi i dizajnu utiču na funkcionalnost, energetsku efikasnost i komfor korisnika. Istaknuto je da inovacije ne samo da transformišu vizuelni identitet prostora već i poboljšavaju održivost i funkcionalnost objekata. Razmenjivane su ideje o tome kako nove tehnologije i pristupi, kao što je upotreba recikliranih materijala, mogu doprineti održivoj gradnji i odgovornoj budućnosti. Diskusija je pokrila i praktična iskustva učesnika, naglašavajući kako inovacije mogu olakšati integraciju zelenih rešenja u tradicionalne građevinske projekte.
Drugi panel – Budžetiranje, projektovanje i finansiranje objekata fokusiran na ključne aspekte finansiranja i projektovanja u kontekstu zelene gradnje. Razgovarano je o važnosti budžetiranja u arhitekturi, gde su stručnjaci naglasili potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji integriše ekološke standarde i efikasno korišćenje resursa. Razmatrani su globalni izazovi poput procene da će se graditi jedan Pariz svake nedelje do 2060. godine, kako govori procena UN-a, i veliki uticaj građevinskog sektora na potrošnju resursa i emisiju CO2. Dragana Korica iz Saveta zelene gradnje Srbije istakla je da budžet nije samo cena projekta, već mora obuhvatiti celokupan životni ciklus zgrade, uključujući i dugoročnu isplativost kao što su solarni paneli, ali i šta onda kada paneli završe svoj vek. Dakle, velika potrošnja resursa mora biti deo priče o zelenoj gradnji za početak, jer građevinski sektor koristi 50 odsto resursa. Iz bankarskog sektora naglašavaju kako se vremena menjaju i za njih, jer banke sada neće finansirati bilo koji projekat i bilo koju energetsku klasu projekta, što pre pet ili šest godina nije bio slučaj.
Energetska efikasnost kroz aluminijumske inovacije, što je bila tema trećeg panela, jeste bila diskusija oko primene aluminijuma u energetski efikasnim rešenjima. Đorđe Bajilo je istakao kako različiti tipovi klijenata postavljaju različite zahteve, i kako su privatni klijenti često zahtevniji od državnih. Pored toga, raspravljano je o energetskoj krizi koja je naterala da se više razmišlja o energiji i njenoj potrošnji i uštedi. Rečeno je i da stakleni objekti postaju sve češći izbor klijenata. Aleksandra Lekić je ovom prilikom govorila o rekonstrukciji hotela “Bistrica” na Jahorini, napravljenog zbog olimpijskih igara osamdesetih godina, čija se simbolika morala ispoštovati prilikom rekonstrukcije. Dala je informacije o specifičnom krovu, podzemnoj garaži na čijem platou je isprojektovana olimpijska vatra kao simbol, ventilisanoj fasadi i drugim karakteristika koji ovaj objekat čine energetski efikasnijim. Fasada je kompletno promenjena i sada je od kamene vune od 16cm, a što se tiče krova sada je tu trapezni lim ispod koga je 12cm kamene vune što je doprinelo da se smanje gubici energije.
Lazar Kuzmanov je tokom četvrtog panela – Energetski efikasni materijali, sistemi i rešenja, diskutovao o optimizaciji sopstvenog života u paraleli sa zgradama, naglašavajući da je ulaganje u kvalitetne materijale ključno za dugovečnost i sigurnost objekata. Detaljno je opisana primena energetski efikasnih rešenja, kao što su ventilisane fasade i izolacija krovova, te kako tehnološke inovacije mogu smanjiti energetske gubitke i doprineti zdravijem životnom okruženju.
Konferencija ArchyEnergy 2024 u Novom Sadu jasno je demonstrirala kako se tehnološki napredak i održivi principi mogu uspešno integrirati u prakse projektovanja i gradnje, stavljajući temelje za buduće inovacije u arhitekturi i energetici.
Drugog dana konferencije, ponovi su bile zanimljive teme, ali jedno zanimljivo pitanje tokom petog panela bilo je ,,Da li postoji savršeni prozor?”, na šta je panelista Hrvoje Komac odgovorio da postoji ukoliko se ispoštuju svi uslovi u pogledu kvaliteta pojedinačnih delova: profili, sertifikovano staklo, okovi; u ukoliko je ugradnja prozora kvalitetna. Ovde je naglasio da postoji veliki propust – nedostaje ogromna edukacija o značaju kvalitetne gradnje, posebno RAL ugradnje, za koju je čuo mali deo stručne javnosti, kao i šireg građanstva. Sam podatak da u regionu ne postoje sertifikovani timovi za RAL ugradnju potvrđuju ovu tezu.
Istaknut je porast potražnje za aluminijumskom stolarijom u poslednjih deset godina, dok PVC stolarija i dalje zadržava bitan tržišni udeo. Jedan od panelista, prognozirao je sinergiju između aluminijumske i PVC stolarije u budućnosti.
Vladimir Tasevski je objasnio kompleksnost recikliranog PVC-a, naglašavajući da njegova kompanija reciklira kompletne prozore, što omogućava deset ciklusa upotrebe istog materijala, što zapravo znači da ovaj materijal može opstajati stotinama godina.
Predstavnica kompanije „Aluminco“ objasnila je zašto arhitekte preferiraju aluminijum, navodeći njegovu lakoću za obradu, održavanje, i male specifične težine koje ne opterećuju objekte, omogućavajući arhitektama veću kreativnu slobodu.
Drugi dan konferencije ArchyEnergy nastavljen je panelom posvećenim energetski efikasnim projektima i problemima graševinskog otpada u okviru šestog panela. Diskusija se dotakla problema rušenja objekata i neadekvatnog rukovanja građevinskim otpadom, ističući nedostatak sertifikovanih timova za pravilno razdvajanje i recikliranje materijala. Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje naglasio je važnost precizne procene objekata pre rušenja i potrebu za većom svesti i edukacijom o važnosti pravilnog odlaganja i reciklaže građevinskog otpada.
Arhitektura kao savremeni izraz modernog društva, poslednji je panel konferencije i fokus je bio na integraciji zelene arhitekture u građevinarstvu. Diskutovalo se o trendovima u arhitekturi, kao što su pasivne kuće i „sunđer gradovi“ koji promovišu održivo upravljanje atmosferskim vodama.
Panelisti su izrazili zabrinutost da, iako se često govori o zelenoj arhitekturi, stvarna investicija i primena tih principa često zaostaju zbog ograničenih budžeta i nedostatka podrške, zbog čega su ovakve konferencije potreba.
Energetski portal
