Krajem osamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući liberalnim idejama tadašnje omladinske organizacije u Paraćinu, osnovan je lokalni Ekološki pokret i podružnica Mladih istraživača. To su bili prvi koraci u promociji ideje zaštite životne sredine u Pomoravlju. Osim lokalnih tema o očuvanju prirode, ista grupa entuzijasta napravila je i odštampala prvi ekološki plakat a organizovala je takođe i nacionalni konkurs za antinuklearnu karikaturu u sklopu tadašnje opšte kampanje za uvođenje moratorijuma na izgradnju nuklearnih centrala u tadašnjoj SFRJ. Među tim borcima za zaštitu prirodnog okruženja nalazio se i Vladimir Janković, zagovornik održivog razvoja i osnivač organizacije civilnog društva (OCD) UNEKOOP, koji se danas trudi da što više sugrađana upozna sa značajem održivog upravljanja prirodnim resursima.
U okviru UNEKOOP-a postoje četiri centra: za alternativnu energiju i energetsku efikasnost, zelenu gradnju, ruralni razvoj i upravljanje otpadom. Polazeći od angažovanja UNEKOOP-a na promociji novih standarda i primera dobre prakse, Vladimir kaže da oni nastoje da i na lokalu zagovaraju uvođenje mera na unapređenju energetskog menadžmenta i energetske efikasnosti. „Aktivno učestvujemno u izradi akcionih dokumenata, obuka i realizaciji projekata. Imajući u vidu ograničene kapacitete lokalne administracije mislimo da je moguće podići nivo partnerstva koje bi podrazumevalo i poveravanje pojedinih poslova civilnom sektoru. Naime, poznato je da se OCD u mnogim zemljama pojavljaju kao pružaoci usluga javnom sektoru. Na taj način mislim da bi se podigao kvalitet rada lokalne uprave i stvorile bi se pretpostavke za institucionalnu održivost OCD-a”, kaže Vladimir.
Postizanje ekološke ravnoteže na lokalnom i nacionalnom nivou predstavlja veoma zahtevan i dugoročan proces, a situacija u Pomoravlju odraz je opšteg stanja u državi gde velika stopa nezaposlenosti i nezadovoljavajuća ekonomska situacija stavljaju u prvi plan otvaranje novih privrednih objekata i zapošljavanje, čime se često zapostavljaju negativni uticaji novootvorenih pogona na ekološku i zdravstvenu bezbednost građana i održivo upravljanje prirodnim resursima. Potrebno je raditi na razvoju svesti građana o potrebi očuvanja životne sredine, premda Vladimir smatra da o tome možemo govoriti samo u onoj meri koliko kao pojedinci izjednačavamo ovu temu sa pitanjima ugrožavanja zdravlja i zdravih stilova života. „Mali broj kod nas ovoj temi prilazi kao civilizacijskoj obavezi u cilju očuvanja same planete Zemlje i života na njoj.”
U fokusu UNEKOOP-a ne nalazi se samo lokalna zajednica jer su poslednjih godina više uključeni u kreiranje javnih politika na nacionalnom nivou i učešću u aktivnostima vezanim za pregovaračko poglavlje 27. Uzevši u obzir da mnoge pilot aktivnosti realizuju baš na teritoriji opštine Paraćin, lokalna samouprava prepoznala je značaj takvih inicijativa i ostvarena su brojna partnerstva. (više na www.klima.unecopn.org)
Imajući u vidu značaj i složenost aktivnosti u okviru pregovaračkog poglavlja 27, Vladimir smatra da bi civilni sektor trebalo da kroz konstruktivnu saradnju nadomesti evidentne nedostatke kapaciteta javnog sektora. „Ne sme se dozvoliti da to partnerstvo bude prepreka za objektivni korektivni faktor timu za pregovaranje, kako bi se na najmanju moguću meru svela rešenja koja će imati negativne posledice. UNEKOOP je kroz učešče u više radnih grupa Nacionalnog konventa o EU direktno uključen u ove aktivnosti. Zahvaljujući programu CSOnnect koji implementira REC uz finansijsku pomoć Švedske razvojne agencije SIDA u poslednje vreme aktivnosti OCD dobijaju na zamahu i kvalitetu”, objašnjava Vladimir.
Tekst u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 78. do 81. stranice.
Priredila: Tamara Zjačić
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
