Iako vrlo koristan u industrijskom sektoru, olovo kao teški metal predstavlja ozbiljnu opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu zbog svoje izrazite toksičnosti – svaka izloženost nosi rizik. Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), olovo se povezuje sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući više od 1,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje, a takođe može izazvati razvojne poremećaje kod dece. Kada je reč o životnoj sredini, olovo zagađuje vazduh, vodu i zemljište, čime ugrožava biodiverzitet i posredno ponovo utiče na ljudsko zdravlje.
Dodatni problem predstavlja široka upotreba olova. UNEP je na konkretnim primerima pokazao gde se olovo često koristi, ali i kako se može smanjiti njegova prisutnost.
U boje se dodaje kako bi postale intenzivnije i otpornije na vlagu. Olovo se često koristi na igralištima i igračkama, što ga čini posebno opasnim za decu. Međutim, danas više od 40 zemalja ima zakonske kontrole nad ovakvim bojama. UNEP je, u saradnji sa partnerima, razvio model zakona i smernice kako bi zemljama pomogao u regulisanju olovnih boja. Globalni savez za eliminaciju olovne boje, koji okuplja vlade, akademsku zajednicu, nevladine organizacije i proizvođače boja, ima za cilj da poveća broj ovakvih zakona na globalnom nivou.
Industrija baterija koristi olovo u najvećoj meri. Štaviše, sa razvojem obnovljivih izvora energije i prateće infrastrukture, raste i potreba za baterijama, ali i rizik od nepravilnog upravljanja njima. Kao rešenje, ističe se potreba za strožim bezbednosnim propisima i povećanim ulaganjima u odgovarajuću opremu i objekte.
Pročitajte još:
- Evropa: dečji proizvodi ispuštaju toksične hemikalije
- Kombinovani uticaj mikroplastike i PFAS-a predstavlja veću pretnju za životnu sredinu
- Kakav je napredak EU u Strategiji za hemikalije u cilju održivosti
Aluminijumsko posuđe može biti posebno opasno, jer olovo iz njega može da prodre u hranu i dospe u organizam, gde se akumulira u kostima i zubima. Deca su posebno ugrožena jer mogu apsorbovati više olova nego odrasli. Kao rešenje se preporučuje korišćenje posuđa od alternativnih materijala, poput nerđajućeg čelika, ili sprovođenje strože kontrole prilikom proizvodnje posuđa koje sadrži aluminijum.
Olovo se može dodavati i začinima poput kurkume i nevena, radi intenzivnijih boja i veće ekonomske vrednosti. Iako su pojedine zemlje smanjile upotrebu olova zahvaljujući kampanjama za podizanje svesti, sprovođenje zakona ostaje izazov. Organizacija za hranu i poljoprivredu i Svetska zdravstvena organizacija pružaju smernice za smanjenje olova u hrani, a vlade mogu koristiti ovo znanje kako bi informisale i ojačale mrežu za nadzor olova i nacionalne politike. Pored toga, mogu sarađivati sa zdravstvenim agencijama i ulagati u češća testiranja krvi kako bi identifikovale trendove i ograničile izloženost.
Na značajno smanjenje toksične posledice ovog teškog metala, može da utiče obnovljena saradnja između vlada i privatnog sektora, koja je usmerena na jačanje politika i pronalaženje alternetiva bez olova. UNEP vodi vrlo značajnu inicijativu – Partnerstvo za budućnost bez olova, koje ima za cilj da se do 2040. godine okonča trovanje dece olovom.
Energetski portal
