Nedavno predstavljena Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji, ima za cilj da pruži jasan i pouzdan uvid u sve aspekte inisineracije otpada i odgovori na mnoga pitanja koja ova tehnologija sa sobom nosi, kao i da da detaljne informacije o insineraciji svakome koga dublje interesuje ova tehnologija.
Inisineracija otpada ili spaljivanje, predstavlja proces njegove termičke obrade u kojem se otpad sagoreva na visokim temperaturama. Iako prevencija nastanka otpada treba da bude prvi korak u upravljanju, a ponovna upotreba i reciklaža sledeće opcije, čak ni reciklaža ne može uvek da se primeni. Zbog toga veliki deo završava u prirodi ili na deponijama. Ipak, mali broj deponija ispunjava tehničke i zakonske standarde, dok su mnoge divlje deponije bez ikakvih mera za zaštitu okoline i zdravlja ljudi.
Kako istovremeno raste i količina otpada koju proizvodima, a i potrošnja energije, dobijanje energije iz otpada predstavlja dobru opciju. Kako se navodi u dokumentu, mnoge vrste otpada imaju visok energetski potencijal. Na primer, toplotna vrednost komunalnog otpada je slična vrednosti lignita, dok plastika i otpadno ulje imaju energetsku vrednost blisku uglju i mazutu.
,,Upravljanje otpadom u Republici Srbiji definisano je propisima koji su iz Evropske unije preneti u domaće zakonodavstvo, a koji se baziraju na hijerarhiji upravljanja otpadom, osnovnim principima i različitim opcijama tretmana koje su se u praksi pokazale kao uspešne. Hijerarhija upravljanja otpadom jasno definiše da prvi i najvažniji cilj mora da bude prevencija nastajanja otpada, nakon čega je potrebno, ukoliko nije moguće sprečiti da otpad nastane, obezbediti uslove za njegovu ponovnu upotrebu, reciklažu, energetsko iskorišćenje i preradu. Tek na kraju, kada se svi prethodni koraci sprovedu, ono što ostane treba da se odloži tj. deponuje na bezbedan i po životnu sredinu i zdravlje ljudi bezopasan način’’, navodi se u Beloj knjizi.
Pročitajte još:
- Srbiji smeća ne manjka, kako otpad pretvoriti u energiju
- Vojvodina – 50 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija
- Sastanak o ispunjenosti preduslova za IPA 2022 projekat upravljanja otpadnim vodama
U Srbiji je trenutni pristup upravljanju otpadom na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi. U posebnom poglavlju ovog dokumenta ponuđen je detaljan pregled i analiza zakonskih propisa koji se primenjuju na dobijanje energije iz otpada, kako pravnog okvira na nivou Evropske unije, tako i zakona koji su na snazi u Srbiji.
Detaljan opis tehnologija dobijanja energije iz otpada, koji je iznet u Beloj knjizi, nastoji da upozna zainteresovane u Srbiji sa tehnologijom koja je relativno nova na ovim prostorima i pruži odgovore na mnoga pitanja koja se sa pojavom novih rešenja javljaju, pre svega sa aspekta zaštite životne sredine, emisija u vazduh, vodu i zemljište, kao i uticaja na ljudsko zdravlje. Za dobijanje energije iz otpada koriste se različite tehnologije sagorevanja: sagorevanje na rešetki, ložišta sa fluidizovanim slojem ili rotacione peći.
Temperatura od 850°C i više u ložištu postrojenja za spaljivanje otpada dezinfikuje otpad, uništavajući bakterije, viruse i patogene. Ovaj proces je ključan za očuvanje javnog zdravlja, posebno tokom epidemija. Pored toga, masa otpada se smanjuje za 75 odsto, a zapremina za 90 odsto, čime se smanjuje količina otpada koja ide na deponije, produžavajući njihov vek.
Tokom procesa dobijanja energije iz otpada, količina oslobođenih gasova sa efektom staklene bašte, daleko je manja u odnosu na najsavremenije sanitarne deponije. Ovako dobijenom energijom može da se proizvodi električna energija, procesna para za industrijske potrošače, topla voda i energija potrebna za daljinsko grejanje ili daljinsko hlađenje.
Kako bi se stvorila mogućnost da sistem upravljanja otpadom u Srbiji postane održiv i u skladu sa principima koji vladaju u razvijenim zemljama, potrebno je da se ispoštuje sve što se navodi u Beloj knjizi.
Celu publikaciju možete da pogledate ovde.
Energetski portal
