U opsežnom istraživanju koje su sproveli hrvatski naučnici dokazano je da otpadne vode iz dela hrvatske farmaceutske industrije dospevaju u Savu i sadrže visoke koncentracije makrolidnih antibiotika, najviše azitromicina i to do hiljadu puta više nego u komunalnim otpadnim vodama, što direktno utiče na sve veću pojavu rezistentnih bakterija u okolini. Ova visoka koncentracija antibiotika u vodi takođe uništava deo rečnog živog sveta kao što su alge, račići i embrioni riba.
Bakterijska rezistencija na antibiotike je jedan od najvećih javnih zdravstvenih problema današnjeg društva. Istraživanja pokazuju da je za sve veći broj bakterija otpornih na antibiotike delimično odgovorna sve veća prisutnost antibiotika u našem okruženju.
U sklopu projekta istraživanja uticaja industrijskih otpadnih voda na razvoj i širenje bakterijske rezistencije na antibiotike u prirodi, naučnici su analizirali uzorke otpadnih voda u dve hrvatske farmaceutske kompanije. Oni su prikupili uzorke prošle godine, tokom sva četiri godišnja doba. Osim uzoraka iz samih odvodnih cevi analizirane su i recipijentne vode, uzvodno i nizvodno od ispusta. Rezultati su pokazali prisustvo makrolidnih antibiotika u visokim koncentracijama i do 1000 puta večim nego u komunalnim otpadnim vodama.
„Naše analize su pokazale da su otpadne vode iz lokalnih hrvatskih farmaceutskih industrija, pogotovo one iz proizvodnje azitromicina, itekako zagađene antibioticima, ali i bakterijama rezistentnim na te antibiotike. Konkretno, tokom proleća i zime detektovali smo azitromicin u koncentraciji i do 4 miligrama po litri, što je jako puno, oko da puta više nego što imamo u našoj krvi dok pijemo antibiotik. U komunalnim otpadnim vodama koncentracije različitih antibiotika koji tao dospevaju putem urina uglavnom ne prelaze 10 mikrograma po litri, a mi smo u prikupljenim uzorcima izmerili i do 400 puta veće koncentracije“, rekla je Udiković Kolić sa instituta Ruđer Bošković
Naučnici upozorovaju na to da i dalje ne postoji zakonska regulativa o dozvoljenim koncentracijama antibiotika u vodama. Koncentracije izmerene u Savi su do 120 puta više od one za koju stučnjaci smatraju da su bezopasne za razvoj rezistentnih bakterija.
„Ne čudi stoga da je pronađena visoka koncentracija bakterija otpornih na antibiotik. „Neke bakterije su prirodno rezistentne na antibiotike i prisutne su u okolini čak i onda kada ta okolina nije bila izložena antibioticima. No, povećanim unosom antibiotika u okolinu remeti se prirodna ravnoteža, budući da antibiotici stvaraju selektivni pritisak na prirodnu mikrobnu populaciju pa onda osetljive bakterije bivaju ili ubijene ili inhibirane, a one koje su rezistente preživljavaju i namnožavaju se. Tako se pospešuje ne samo razvoj rezistencije, već i njeno širenje među bakterijama, uključujući i ljudske patogene, što onda predstavlja rizik za zdravlje ljudi“, ističe Udiković Kolić.
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, tvrdi da su analize vode iz Save uzete na ulazu u Srbiju pokazale da nema povećane koncentracije antibiotika.
– Što se tiče reke Save, na ulaznom profilu iz Hrvatske radi se redovan monitoring i nisu detektovana nikakva odstupanja od uobičajenih vrednosti. Ako se to pojavi, Agencija će o tome obavestiti nadležno ministarstvo i druge institucije. U akcidentim situacijama delujemo na osnovu zahteva vodne inspekcije.
Milan Zlatanović
