Pojednostavljena procedura prijave putem portala i aplikacije uvela je u legalne tokove 47 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi. Za godinu i po dana primene novog sistema poslodavci su angažovali ukupno 37.597 sezonaca i tako doprineli da ostvare pravo na penzijski staž i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu. Rezultat nove procedure je utoliko važniji što je do pre dve godine ugovor imalo svega 5 odsto od oko 80.000 sezonaca koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi u Srbiji.
Analiza o efektima primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koju su za potrebe Ministarstva rada zajednički sproveli NALED i GIZ, pokazala je da su poslodavci prihvatili novi sistem. To se posebno vidi po broju elektronskih prijava u odnosu na broj zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji se zadržao na proseku od oko 3.000 godišnje, i to pre svega za radnike angažovane na duži period (od 90 do 95 dana). Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije, istakli su u analizi kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanje ugovora na papiru.
“Portal i aplikaciju je koristilo 413 poslodavaca, od čega su 127 fizička lica odnosno vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, i na ime poreza i doprinosa dosad su uplatili više od 400 miliona dinara u budžet Republike Srbije. Novi, jednostavniji način prijave i odjave u samo par minuta, koji podrazumeva da poreze i doprinose plate samo za one dane kada je sezonski radnik zaista radio, motivisao je poslodavce da ih prijave. Nasa želja je da novi sistem postane uspešna regionalna priča. Zato GIZ i NALED pružaju podršku Vladama država u regionu da se iskustva uvođenja ovakvog modela dobre prakse prenesu u Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju“, kaže Amira Omanović, zamenica menadžera GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga u jugoistočnoj Evropi.
Pročitajte još:
Statistika pokazuje da su poljoprivredna gazdinstva sezonske radnike angažovala u proseku na 15 dana, a kompanije na 21. Prosečan broj sezonaca angažovanih na gazdinstvima bio je 46 dok je firmama bilo potrebno u proseku i do 3,5 puta više radnika (167). Najviše prijavljenih sezonaca bilo je u dobi od 46 do 60 godina, kao i između 18 i 30.
Za dalje uvođenje sezonskih radnika u legalne tokove biće potrebno da resorni organi dodatno informišu o postojanju i prednostima nove procedure i poslodavce i radnike. Analiza je pokazala da je neinformisanost o benefitima koji se stiču, ukoliko bi bili prijavljeni, ključni razlog zašto deo sezonaca i dalje pristaje da radi neprijavljeno. Polovina je istakla da bi želeli da budu prijavljeni, a kao najveće benefite prijave vide ostvarivanje prava na penziju (37,5 odsto), veću sigurnost (29 odsto) i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu (20 odsto).
NALED i GIZ se od početka projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika” zalažu za proširenje sistema i na druge delatnosti sa velikim udelom neformalnog angažovanja, kao što su poslovi u kući, turizam i ugostiteljstvo i građevinarstvo. Osim što bi doprinelo smanjenju sive ekonomije, proširenje postojećeg zakona pomoglo bi građanima, koji usled posledica epidemije KOVID-19 ostaju bez posla, da lakše nađu novi angažman.
Vlada Srbije početkom avgusta pozitivno je odgovorila na predlog i formirana je radna grupa koja će raditi na proširenju obuhvata. Analiza NALED-a pokazuje da u građevinarstvu trećina angažovanih radnika radi bez ugovora, u turizmu i ugostiteljstvu oko 20 odsto, a najveća nepoznanica su kućni poslovi. Procenjuje da oko 55.000 porodica u Srbiji angažuje osobu za neki vid pomoći u kući (čuvanje dece, čišćenje, gerontodomaćice, itd).
Izvor: NALED
