Na društvenim mrežama pojavio se snimak isečenih stabala u Košutnjaku koji je zabrinuo građane za omiljeno izletište. Iz „Srbijašuma“ potvrđuju za RTS da se ne radi o nelegalnoj seči, već o planskoj, seku se stara stabla, kako bi vegetacija bila zdrava.
Adiba Džudović iz tog javnog preduzeća, ističe da Šumsko gazdinstvo „Beograd“ gazduje na oko 15.000 hektara državnim šumama na teritoriji grada. Napominje da se stabla uklanjaju propisno i da moraju imati šumski žig.
Građani često upozoravaju na seču drveća i na to su posebno osetljivi. Čest nisu svesni da to rade radnici Javnog preduzeća „Srbijašume“ ili „Zelenila“ i da imaju dozvolu.
U pitanju je planska seča koju sprovodi „Srbijašume“, a nelegalne seče, ističu iz tog preduzeća, u poslednje vreme nisu primetili.
Na društvenim mrežama pojavio se snimak isečenih stabala u Košutnjaku koji je zabrinuo građane za omiljeno izletište. Iz „Srbijašuma“ potvrđuju za RTS da se ne radi o nelegalnoj seči, već o planskoj, seku se stara stabla, kako bi vegetacija bila zdrava.
Adiba Džudović iz tog javnog preduzeća, ističe da Šumsko gazdinstvo „Beograd“ gazduje na oko 15.000 hektara državnim šumama na teritoriji grada. Napominje da se stabla uklanjaju propisno i da moraju imati šumski žig.
Građani često upozoravaju na seču drveća i na to su posebno osetljivi. Čest nisu svesni da to rade radnici Javnog preduzeća „Srbijašume“ ili „Zelenila“ i da imaju dozvolu.
Pročitajte još:
- Međunarodni dan šuma: Globalni izazovi i stanje šuma u Srbiji
- SolarPower Summit 2025: Evropa ulazi u eru solarne fleksibilnosti
- DR Kongo planira da zaštiti 550.000 kvadratnih kilometara najveće preostale tropske šume
U pitanju je planska seča koju sprovodi „Srbijašume“, a nelegalne seče, ističu iz tog preduzeća, u poslednje vreme nisu primetili.
Seku se stara stabla po planu, kako bi vegetacija bila zdrava. Po preseku stabla, vidi se koliko je trulo. Stručnjaci ukazuju da, ukoliko se ovakvi delovi ne raščiste, nova stabla ne mogu da niknu. Nakon seče, sledi pošumljavanje.
Zoran Davorija, direktor „Srbijašuma“, naglašava da šumarska služba čuva i nadzire šume 24 časa, kako ne bi došlo do nelegalne seče ili požara.
„Oni nas uvek izveštavaju ako primete u šumi neke radnje koje nisu očekivane. Ovo je zaštićeno prirodno dobro, imamo čuvare šuma kao i u ostalim zaštićenim prirodnim dobrima. U Beogradu ih je šest“, navodi Davorija.
Kako se gazduje šumama
Šumsko gazdinstvo „Beograd“ gazduje državnim šumama na teritoriji grada Beograda na gotovo 15.000 hektara.
Adiba Džudović iz „Srbijašuma“, navodi da je Košutnjak samo jedna od tih površina, kao i najznačajnije i omiljeno izletište Beograđana.
Posebna pažnja posvećena gradskim šumama
Posebna pažnja posvećuje se nezi gradskih šuma, s obzirom na to da ih posećuje veliki broj ljudi, navode iz Ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
To podrazumeva i uklanjanje određenog broja stabala radi optimizacije gazdovanja i bezbednije rekreacije u šumama. Kroz određeni deo ovih šuma, kažu, prolazi i saobraćaj, pa je i zbog toga neophodno ukloniti pojedina suva ili bolesna stabala, a ponekad i zdrava.
Država, kao donosilac Zakona o šumama, prati njegovo sprovođenje preko Republičke šumarske i lovne inspekcije. Ministarstvo, prevashodno, primenjuje preventivne mere, a ukoliko to pojedinačni slučajevi zahtevaju, i kaznene, u skladu sa Zakonom.
Kaže da su pred zimu priveli kraju radove na uklanjanju postojeće šumske vegetacije i sada bi trebalo, s prvim sunčanim danima proleća, da se ta površina očisti, raščisti, a na jesen da se pošumi.
„Tako da nema nikakve bojazni, zaista. Naši radnici imaju obeležja, ali angažujemo i izvođače radova. Možemo biti sigurni da su stabla uklonjena na propisan način ukoliko imaju šumski žig“, ukazuje Džudovićeva.
Stabla za seču, doznake, evidentiranje stabala koje treba ukloniti obavljaju šumarski inženjeri sa licencom i njima se, nakon sticanja licence, dodeljuje broj žiga čiju evidenciju ima i resorno ministarstvo.
Ceo tekst pročitajte ovde
Izvor: Danas
