U Evropi postoji oko 300 industrija, mnoge od njih su međunarodne, koje su postavile rokove za značajno smanjenje emisije ugljenika. Godine se obično kreću od 2025. do 2035, a za neke i 2050. u zavisnosti od zemlje. Kompanije su dale obećanja akcionarima i zajednicama, a obećanja su objavljena na veb sajtovima. Iako je istinska posvećenost da „igraju svoju ulogu’’ ključni faktor, akcija je takođe podstaknuta podsticajima regionalnih komunalnih preduzeća da ubrzaju usvajanje obnovljivih izvora energije, kao i ulazni porezi na ugljenik za industrije koje ne ispunjavaju zakonske nivoe emisija.
Među kompanijama koje su najveći uzročnici su teška industrija koja se istorijski smatrala velikim zagađivačima, kao što su nafta i gas, hemijska i automobilska industrija, logistika i industrijska proizvodnja velikih razmera. Blisko sarađujem sa kompanijama u ovim industrijama više od jedne decenije, pomažući im da pređu na obnovljivu energiju, posebno solarnu. Ove kompanije obično imaju velike prostorije i potencijalno hektare praznog krovnog prostora, a solarni moduli pružaju vrlo vidljivu demonstraciju njihove posvećenosti održivosti. Istovremeno, fleksibilna priroda solarne energije znači da obično ne zahteva dozvolu za planiranje, a zahvaljujući poboljšanju solarne tehnologije i promenljivim cenama energije, period povraćaja investicije (ROI) za solarne projekte postaje sve atraktivniji.
Za organizacije čiji posao nikada nije bio proizvodnja električne energije, prelazak na solarnu energiju može predstavljati izazov, a svakako postoji nekoliko razmatranja koja treba uzeti u obzir. Na primer, mogu postojati varijacije u nacionalnim ili čak regionalnim propisima, koji diktiraju maksimalnu dozvoljenu veličinu za PV sistem. Ponekad zgrade koje koriste kompanije možda nemaju odgovarajuće krovove ili su te zgrade iznajmljene, što dovodi do problematike posvećenosti zakupodavca instalacijama. Zakupodavci često nerado dozvoljavaju instalaciju solara sa povratom ulaganja (ROI) manjim od zakupa.
Unutar velikih industrijskih korporacija često može doći do složenosti u procesu donošenja odluka. Ovo može uključivati menadžment na nivou preduzeća, investitore, regionalni menadžment, menadžere postrojenja, službenike za procenu rizika, menadžere za energiju, menadžere za održivost, službenike osiguranja, lokalne zvaničnike, uključujući vatrogasne službe, a često i konsultante za rizik, osiguranje i energiju. Izazov je da se osigura da svi akteri u procesu donošenja odluka razumeju šta je krajnji cilj i da mogu da rade zajedno da bi ga postigli.
Rešavanje zabrinutosti pre nego što krenete putem tranzicije
Kada je kompanija interno usklađena, sledeći korak je pronalaženje kompetentnih partnera koji joj mogu pomoći da se kreće kroz tranziciju i minimizira rizik. Oni će verovatno uključiti više kompanija, od konsultanata i EPC do dobavljača tehnologije, koji mogu pružiti stručnost zasnovanu na decenijama instaliranja solarnih sistema. Ovi provajderi mogu biti lokalni ili globalni, u zavisnosti od potreba kompanije, mada mnoge kompanije koje su izvršile tranziciju često smatraju da je uključivanje lokalnih partnera koji poznaju regulatorne i operativne uslove veoma važno.
Na nedavnom sastanku sa jednom velikom hemijskom kompanijom, u šali su me pitali – Ako je naše drvo uvek bilo plodno, zašto ga rušiti i uzgajati novo?! Pozivajući se na njihovu dugogodišnju upotrebu tradicionalnog snabdevanja energijom, oni su znali odgovor na analogiju, ali ona predstavlja primer šireg industrijskog konsenzusa da, iako je prelazak na solarnu energiju potreban, dolazi sa nedostatkom razumevanja njene vrednosti i načina na koji je najbolje primeniti.
Prelazak na solarnu energiju podrazumeva dobro razumevanje zahteva i faktora rizika koji su uključeni. Prvo, treba razmotriti finansijsku poziciju. Solarna energija pruža veoma atraktivan ROI tokom ukupnog životnog veka sistema, štedeći milione mnogih naših dugogodišnjih kupaca. Međutim, kompanije će morati da snose većinu troškova unapred kao CAPEX. Sledeći korak je proces postavljanja solarnih panela na krovove zgrada i postizanje obećanog snabdevanja energijom, što je relativno jednostavna i niskorizična vežba.
Bezbednost i upravljanje rizikom
Kod hemijskih, naftnih i gasnih i automobilskih kompanija, glavne brige se tiču bezbednosti i rizika. Ova zabrinutost dolazi iz različitih izvora, od službenika za rizik i bezbednost, do upravnika zgrada (i vlasnika), lokalnih veća i vatrogasnih službi i menadžera osiguranja u kompanijama. Element osiguranja je sam po sebi složen, jer uključuje osiguranje zgrada, osiguranje solarnog sistema, poslovno osiguranje i opštu odgovornost.
Kako solarna industrija sazreva i broj instalacija se povećava, stroži sigurnosni standardi i propisi su sada uobičajeni. Ovi bezbednosni standardi često navode da ako je održavanje na krovu neophodno, ili u slučaju nužde, solarni inverter mora biti u stanju da smanji jednosmernu struju koju proizvode solarni paneli na napon koji je siguran na dodir u određenom vremenskom periodu.
Za prevazilaženje straha od rizika potrebno je vreme i potrebni su pravi stručnjaci da obezbede kredibilan unos podataka i odgovarajuću detaljnu analizu. Radimo sa Marsh LLC, koji su globalni stručnjaci za upravljanje rizicima i posredovanje usredsređeno na osiguranje. Naše partnerstvo sa tako cenjenom kompanijom i sa velikim iskustvom, pruža mnogo poverenja za preduzeća koja razmišljaju o ulaganju u solarnu energiju.
Međuindustrijska saradnja je ključna
Kada je prva PV instalacija uspešno završena, otkrivamo da kompanije brzo prelaze na sledeću, često praćenu pitanjem „zašto to nismo uradili ranije?!“. Završetak svakog uspešnog solarnog projekta postaje model za sledeći, iako će možda biti potrebno izvršiti lokalna prilagođavanja. Na primer, u nekim zemljama višak solarne energije ne može da se ubaci u mrežu. Međutim, možemo pomoći u implementaciji sistema za skladištenje energije tako da se viškom energije može upravljati i koristiti za dalje smanjenje zavisnosti od mreže.
Važno je prepoznati da svaka industrija ima svoj jedinstveni skup izazova koji se takođe moraju uzeti u obzir kako bi se obezbedio nesmetan prelazak sa fosilnih goriva. Jedan od načina na koji to radimo je da okupimo različite kompanije iz iste industrije, na primer hemijske, kako bismo razgovarali o njihovim zahtevima i zabrinutostima. Ovo nam pomaže da bolje razumemo specifične potrebe svake industrije i da ih na najbolji način usmerimo na korake koji su potrebni da bi se efikasno izvršila tranzicija. Iznenadili biste se stepenom saradnje koje ove kompanije, koje se često takmiče, mogu postići kako bi pronašle najbolje održivo energetsko rešenje za napredak svog poslovanja.
Tranzicija ka svetlijoj budućnosti
Iako je COP27 svakako osvetlio potrebu za ubrzanjem promena, realnost je da je brojčanik sporiji nego što bi većina nas želela. Za tešku industriju, uvođenje solarne energije zahteva promenu razmišljanja na više nivoa. Na primer, to zahteva veću saradnju između odvojenih odeljenja i odgovornosti. Takođe, zahteva od zainteresovanih strana da se odmaknu od razmišljanja o smanjenju rizika usredsređenog na početni CAPEX, na prepoznavanje mogućnosti za preduzeća koja su spremna za budućnost, posebno u odnosu na nedavnu volatilnost cena električne energije koju smo videli u mnogim zemljama. Razgovarao sam sa mnogim kompanijama koje sada gledaju na solarnu energiju kao na dragocenu imovinu koja ne samo da pomaže u ispunjavanju ciljeva korporativne održivosti, već se može pretvoriti i u tok prihoda. Kada to iznenada klikne i način razmišljanja se promeni, zaista je magična stvar za videti.
Za više informacija pogledajte ovde.
Kristijan Kararo/Solar Edge
