Nekada smo učili da je vazduh smeša gasova, bez boje, mirisa i ukusa, ali možda bi sada trebalo promeniti tu definiciju jer se u Srbiji vazduh već dugi niz godina može videti,...

Pokret "flygskam" (flight shame) je privukao ekološki osveštene Šveđane koji su doneli odluku da avionske karte zamene voznim kako bi smanjili svoj osećaj krivice zbog razaranja Zemlje. Putujući avionom, oni bi bili saučesnici u ozbiljnijem narušavanju prirode, a birajući voz, oni umanjuju sopstveni ekološki otisak. Rastući broj ljudi koji su odlučili da ostanu prizemljeni (#stayontheground) je inspirisan šesnaestogodišnjakinjom Gretom Tunberg.

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte - međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. "Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork", upozorava on.

Poskupljenje goriva je supersoničnim avionima došlo krila i spustilo ih na zemlju. Ipak, nekoliko preduzeća u povoju želi da ih ponovo vine u nebo, a među njima je i Boom Supersonic iz Denvera u Sjedinjenim Američkim Državama koje posluje pod sloganom "Brži letovi su želja svakog putnika!" Njihovi stručnjaci tvrde da bi, usled tehnološkog napretka, troškovi kupovine "supersonične" avionske karte mogli da opadnu za 75 odsto, te da letenje u vazduhoplovu sa 55 sedišta bržem od zvuka ne bi trebalo da bude skuplje od letenja biznis klasom trenutno.

Zima je. Vreme novogodišnjih i božićnih praznika i sezona mirisnih dekorativnih sveća koje doprinose utisku praznične idile. Sveće su sjajna ideja za dekorisanje koje svojim svetlucanjem i plamenom upotpunjuju hladno zimsko veče...

Trećeg oktobra 2018. godine okončan je jedan neobičan let. Avion kompanije Virgin Atlantic sleteo je na aerodrom Getvik u Londonu, a ono što ga razlikuje od svake druge letelice koja je dotakla pistu za sletanje na Getviku toga dana je - gorivo. Vazduhoplov Boing 747 pokretala je mešavina standardnog mlaznog goriva uz biogorivo proizvedeno od etanola. Alkohol je dobijen od industrijskih otpadnih gasova i u tankerima aviona imao je udeo od pet odsto, ali postoje težnje da se vremenom ovaj postotak popne na 50.

Da li ste čuli za fleksitarijanizam? Ovo je način ishrane koji uzima maha među ljudima, a najlakše ga je opisati kao fleksibilni (labavi) vegetarijanizam. Njegovi pobornici unose meso, ali u smanjenoj količini. Fleksitarijanci nailaze na osudu vegetarijanaca, koji su u odnosu na njih radikalniji i odlučniji da ne konzumiraju mesne specijalitete. Ipak, čak i kada nije potpun, bojkot mesa pozitivno se odražava na naše životno okruženje.

Litar ulja: 130 dinara. Dve karte za bioskop: 800. Fotelja Remsta iz Ikee: 18000. Tona ugljen-dioksida: neprocenjiva šteta po našu planetu. Međutim, da li je ona zaista neprocenjiva? Cena ugljen-dioksida (CO2) je ekonomski instrument pomoću kojeg vlasti pokušavaju da zauzdaju najveće zagađivače atmosfere. Kroz poreze i kupovinu dozvola za zagađivanje vazduha, proizvođači štetnih gasova uslovno rečeno preuzimaju odgovornost za uništavanje naše životne sredine.

U proseku, muškarcima je dnevno potrebno 55 grama belančevina, a ženama 10 manje. Njhov nedostatak vodi manjku energije i slabosti. Ipak, svi mi znamo bar jednog poletnog vegetarijanca za kojeg imamo osećaj da je nezaustavljiv, zar ne? Kako im to polazi za rukom ukoliko su iz svojih obroka isključili meso? Pronašli su mu supstitute, a oni su...

Postoji nekoliko razloga za privlačnost obnovljivih izvora energije (OIE). Sunce, voda, vetar, geotermalna energija i biomasa, kao neškodljivi po životnu sredinu, glavni su saveznici ljudi u borbi protiv klimatskih promena, a njihovu posebno bitnu održivu odliku predstavlja smanjena emisija ugljen-dioksida u procesu proizvodnje energije, bilo električne, toplotne ili mehaničke. I dok su zalihe fosilnih goriva, kao njihovih „prljavih“ konkurenata u oblasti energetskog snabdevanja, ograničene, OIE su, zbog svoje prirode, neiscrpni.

Predmet sporazuma je "da ograniči koncentraciju gasova staklene bašte u atmosferi na nivo koji sprečiti opasno mešanje čoveka u klimatske sisteme". Okvirna konvencija postavlja labave smernice za emisije štetnih materija za pojedinačne države i ne sadrži izvršne mehanizme. Čvršće spone stvaraju se spečifičnim ugovorima koji, prema cilju UNFCCC, određuju dalje akcije (protokoli, sporazumi).

Ekološki otisak predstavlja zbir svih "eko-usluga" koje ljudi "zahtevaju" od određenog područja. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, "budžet" naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha. Odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak "utiskujete" svojim svakodnevnim navikama - od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova. Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.