Norveška, zemlja poznata po izrazitoj prirodnoj lepoti, bogatoj kulturnoj baštini i veoma visokom životnom standardu, ističe se visokim nivoom obrazovanja, snažnom posvećenošću zaštiti životne sredine i stabilnom ekonomijom. Zanimljivo je da je, uprkos relativno malom broju stanovnika, Norveška jedno od najbogatijih društava na svetu, zahvaljujući velikim zalihama prirodnih resursa, poput nafte, gasa i šuma. Jedni su od lidera u proizvodnji čiste energije, kao i u primeni obnovljivih izvora. Ipak, ni Norveška nije bez izazova u određenim sektorima. O ovim temama razgovarali smo sa Kristin Melsom, ambasadorkom Norveške u Srbiji.
Norveška je visoko rangirana na EPI listi (Indeks ekoloških performansi). Koje strategije doprinose ovom uspehu i kakvi su vaši planovi za naredni period?
– Norveška se nalazi na sedmom mestu među 180 zemalja na EPI listi i veoma smo ponosni na ovaj rezultat. Ipak, nismo podjednako uspešni u svim sektorima. Na primer, imamo veoma dobre rezultate u upravljanju kiselim kišama, kvalitetu vazduha, sanitarnoj higijeni i pijaoj vodi. Ostvarili smo značajan napredak u povećanju procenta zaštićenih područja, sprečavanju gubitka močvara i zagađenja okeana plastikom. Međutim, možemo reći da zaostajemo u nekim oblastima kao što su održiva upotreba pesticida i cirkularna ekonomija.
Različiti faktori doprinose ovim rezultatima. Norveška ima snažnu ekološku politiku, koja se pridržava zakonodavstva Evropske unije, jer smo deo istog ekonomskog prostora. Priroda je bila velikodušna prema nama jer većinu električne energije proizvodimo iz hidroelektrana, što nas čini jednim od najvećih proizvođača obnovljive energije u Evropi. Značajno se ulaže u vetro i solarne izvore energije kako bismo još više smanjili svoj ugljenični otisak. U tome nam pomažu i održiva transportna rešenja. Ulažemo u obrazovanje i javne kampanje kako bismo podigli svest naših građana o održivosti, negujući kulturu ekološke odgovornosti, i aktivno učestvujemo u međunarodnim ekološkim sporazumima.
U narednom periodu, Norveška će se fokusirati na nekoliko važnih ciljeva. Plan je da postignemo neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Želimo da diversifikujemo portfolio obnovljivih izvora energije razvojem velikih vetroparkova na moru. Takođe, posvećeni smo povećanju zaštićenih površina sa 17 na 30 odsto do 2030. godine i poboljšanju održive upotrebe materijala i reciklaže.
Što se tiče našeg međunarodnog rada i obaveza, najvažniji ciljevi su nam ograničavanje globalnog porasta temperature, omogućavanje ranjivim zemljama da se prilagode, smanjenje posledica prirodnih katastrofa, sprečavanje krčenja šuma i promovisanje ekonomskog razvoja i sigurnosti hrane.
U FOKUSU:
- Larve kao rešenje za zagađenje i održivu poljoprivredu
- Vozim bezbedno na struju
- Kako solarne kompanije odgovaraju na globalne izazove
Koliki procenat potrošnje energije u Norveškoj trenutno dolazi iz obnovljivih izvora i koji su planovi za dalji rast u ovom sektoru?
– Kada je u pitanju potrošnja energije, električna energija čini skoro polovinu (47 odsto) ukupne potrošnje, a u Norveškoj se električna energija gotovo isključivo proizvodi iz hidroenergije (90 odsto) i energije vetra (devet odsto). Još sedam odsto potrošnje čine bio-goriva i otpadna goriva. Dakle, više od polovine potrošnje energije (54 odsto) dolazi iz potpuno zelenih izvora. Ostatak, 46 odsto potrošnje, čine naftni proizvodi (37 odsto), prirodni gas i ugalj, svaki sa oko tri do četiri odsto. Sektori poput industrije i transporta spadaju u kategoriju gde je teško smanjiti potrošnju, jer energija je ključna za proizvodne procese, kao gorivo, i za klimatizaciju i grejanje prostora. Iako možemo biti zadovoljni postignutim u proizvodnji električne energije, pred nama je još mnogo izazova u procesu transformacije industrije i transporta. Prodaja električnih vozila je u porastu, nafta se i dalje najviše koristi u transportu, budući da većinu automobila, kamiona, brodova i aviona pokreću fosilna goriva. Pored transporta, nafta doprinosi emisijama ugljen-dioksida kroz sisteme grejanja, kao i u proizvodnji plastike i hemikalija. Kada je reč o energiji koja se koristi u industriji Norveške, nafta čini samo 10 odsto ukupne potrošnje, ali se koristi za industrijske neenergetske svrhe, pre svega za proizvodnju asfalta, maziva za motore i kao sirovina za plastiku.
Planova za budućnost je mnogo. Postoje kontinuirani napori u razvoju kapaciteta za energiju vetra, kako na kopnu, tako i na moru. Takođe, sve veći broj kompanija ulazi u sektor vodonika. Vlada je vodonik stavila u fokus kao ključnu strategiju zelene tranzicije, dodeljujući sredstva za istraživanje i razvoj, dok bi amonijak mogao da postane glavni izvor čiste energije za prekookeanske brodove.
Aktivno radimo na razvoju rešenja za skladištenje energije. U planu je izgradnja nekoliko fabrika baterija sa kapacitetom od preko jednog gigavata, a prva je otvorena u Arendalu u avgustu 2024. godine. Fokusiramo se na nabavku kobalta, nikla i drugih minerala iz lokalnih izvora, ili na promenu sastava baterija kako bi se smanjila potreba za uvozom ovih minerala.
Kako se Norveška suočava sa izazovima energetske tranzicije, posebno u balansiranju energetske bezbednosti sa ciljevima održivosti?
– Mi balansiramo između ova dva pristupa, koristeći više različitih metoda. Naša hidroenergetska dominacija pruža stabilan izvor čiste energije. Mnogo ulažemo u razvoj novih izvora energije, kao što su „ofšor” vetroelektrane, proizvodnja vodonika i tehnologije baterija. Istovremeno, digitalizacija je važna podrška energetskoj tranziciji jer omogućava poslovne modele koji poboljšavaju energetsku efikasnost. Na kraju, implementiramo sisteme za prikupljanje i skladištenje ugljen-dioksida kako bismo dodatno dekarbonizovali našu ekonomiju. Uzimajući sve ovo u obzir, nastojimo da ne prikazujemo situaciju kroz „grinvošing”. Činjenica je da, uprkos opredeljenju za održivost, i dalje ostajemo veliki proizvođač i izvoznik nafte i gasa. Ovaj sektor je trenutno ključan za energetsku sigurnost, ne samo za Norvešku već i za evropska tržišta. Takođe, jedan je od najvećih sektora zapošljavanja u Norveškoj, sa 200.000 zaposlenih. Dakle, možemo da sumiramo i kažemo da imamo za cilj da održimo stabilnu proizvodnju dok postepeno prelazimo na zelenije alternative.
Intervju vodila: Milica Radičević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
